NATO zabrinut zbog gomilanja ruskih snaga na granici sa Ukrajinom

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog nagomilavanja ruskih vojnih snaga u graničnom području i obećao da će vojna alijansa biti uz Kijev u slučaju potencijalne agresije Rusije.

„NATO je i dalje na oprezu. Veoma pažljivo motrimo na situaciju“, rekao je Stoltenberg nakon sastanka sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom. „Svaka dodatna provokacija ili agresivno delovanje Rusije bi predstavljali ozbiljan razlog za zabrinutost. Apelujemo na Rusiju da bude transparentna u vezi sa svojim vojnim aktivnostima.“

Prema proceni Ukrajine, u pograničnom području je prisutno čak 100.000 ruskih vojnika, što je Stoltenberg nazvao „opasnim“. „Primećujemo neuobičajenu koncentraciju vojnika i znamo da je Rusija ranije bila spremna da upotrebi ovu vrstu vojnih kapaciteta da bi sprovela agresivne akcije protiv Ukrajine“, rekao je šef NATO, preneo je Dojče vele.

Stoltenberg je govorio usred spekulacija da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu. Moskva je odbacila takve strahove kao „nepotrebnu uzbunu“ i žalila se na sve „intenzivnije aktivnosti NATO“ u regionu. Takođe je poručila da ne želi da diže tenzije u regionu, te da samo želi da se „zaštiti od pretnji sa Zapada“, prenele su agencije.

Šefovi diplomatija Nemačke i Francuske su izdali zajedničko saopštenje u znak podrške Ukrajini nakon sastanka sa Kulebom na margini samita ministara spoljnih poslova Istočnog partnerstva u Briselu.

„Nemačka i Francuska su nepokolebljive u pružanju čvrste podrške nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, navodi se u njigovom saopštenju. Oni su takođe „pozvali Rusiju na uzdržanost i zahtevali pružanje transparentnih informacija o njenim vojnim kapacitetima“.

U međuvremenu, Nemačka je pozvala Moskvu na uzdržanost u pograničnom regionu.

„Da se već napeta situacija ne bi dalje pogoršavala, važno je da Rusija bude uzdržana u pogledu vojnih aktivnosti“, rekao je novinarima u ponedeljak Kristofer Burger, portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova. „Sa zabrinutošću posmatramo vojne aktivnosti Rusije.“

Povodom napete situacije se oglasilo i Ujedinjeno Kraljevstvo koje je pozvalo na solidarnost sa Ukrajinom. „Vidimo da je situacija na granici zabrinjavajuća. I dalje pružamo nepokolebljivu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i nastavićemo da je podržavamo usred neprijateljstva Rusije“, rekao je portparol britanskog premijera Borisa Džonsona.

Zapadne zemlje su posebno zabrinute da bi Rusija mogla da napadne teritoriju Ukrajine slično kao što je nakon sukoba 2014. Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Tenzije između dve zemlje postoje godinama unazad. Ruski predsednik Vladimir Putin je proglasio Krim delom Rusije, što Ukrajina i međunarodna zajednica ne priznaju. „Naša zemlja je povratila istorijsko jedinstvo“, rekao je u govoru na Krimu ranije ovog meseca, prenele su agencije. „Oni (Krim) su sada zauvek s Rusijom, pošto je to suverena, slobodna i nepokolebljiva volja naroda, celokupnog našeg naroda.“

Rusija takođe podržava separatističke pokrete na istoku Ukrajine, što je dovelo do šestogodišnjeg građanskog rata. Snage pobunjenika kontrolišu istočne regione Ukrajine, uključujući Donjeck i Lugansk, koji su ušli u sukob protiv ukrajinskih vladinih snaga tokom masovnih protesta u februaru 2014.

Kako piše Bi-Bi-Si, veliki deo ruskih snaga je stacioniran na Krimu, a vojska se gomila i u blizini istočnog regiona Donbasa, što je naziv za područja Luganska i Donjecka koja su pod kontrolom ruskih separatista.

Prema pisanju američkih medija, Vašington je prošle nedelje upozorio saveznike EU na obaveštajne podatke koji ukazuju da se Moskva sprema za mogući napad na Ukrajinu.

Britanski najviši vojni zvaničnik je u nedelju rekao da „moramo da budemo u pripravnosti“ zbog situacije. General ser Nik Karter je rekao da „se nada“ da neće biti rata s Rusijom, ali da NATO mora da bude spreman. On je ukazao da Rusija koristi migrantsku krizu na granici Belorusije i Poljske kao „klasičan primer odvraćanja pažnje“ od njenih aktivnosti u blizini Ukrajine.

Putin je na državnoj televiziji u Moskvi u nedelju rekao da je zabrinut zbog vojnih vežbi ratnih brodova NATO u Crnom moru nedaleko od Krima.

Tenzije su rasle od kada je počelo gomilanje ruskih snaga ranije tokom godine, ali je situacija postala izuzetno napeta u poslednje dve nedelje. Do eskalacije je došlo u sredu, pošto se državni sekretar SAD Entoni Blinken sastao sa Kulebom u Vašingtonu.
On je na njihovoj zajedničkoj konferencji za novinare izrazio „veliku zabrinutost“ zvog vojnog prisustva Rusije i rekao da je posvećenost SAD bezbednosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine „nepokolebljiva“.

Blinken je naveo da SAD ne znaju koje su namere Rusije, ali je ukazao da je ranija strategija Moskve bila izmišljanje provokacija duž njene granice da bi opravdala vojnu intervenciju. „Nemamo uvid u namere Moskve, ali poznajemo njenu strategiju“, rekao je.

Nakon toga je usledila reakcija Kremlja koji je negirao da Rusija želi da napadne Ukrajinu. „Nikada nismo planirali niti ćemo to učiniti, osim ako nas ne isprovocira Ukrajina ili neko drugi“, rekao je zamenik ruskog ambasadora UN Dmitri Poljanski.

Kuleba je, međutim, u ponedeljak zatražio podršku NATO na sastancima u Briselu iako Ukrajina nije članica Alijanse.