Želimo da pričamo o stvarima kao što su – šta znači kad Srbija doprinosi nekoj međunarodnoj operaciji, šta znači kad je Srbija domaćin neke NATO vežbe za upravljanje posledicama vanrednih situacija, i veoma smo otvoreni.
Uvek pozivamo novinare i uvek im dopuštamo da slobodno postavljaju pitanja – kaže za Danas DŽejms Meki, direktor za bezbednosnu politiku i partnerstvo u sektoru za politička pitanja NATO-a.
* Predsednik spoljnopolitičkog odbora donjeg doma američkog Kongresa Eliot Engel pisao je komandantu združenih snaga NATO u Napulju DŽejmsu Fogu povodom njegove izjave da su odnosi Srbije i NATO u usponu. Engel navodi da izveštaj Kongresa govori suprotno i da su zapravo bezbednosni odnosi Srbije i Rusije u usponu. Da li zvaničnici NATO ulepšavaju odnose alijanse i Srbije?
– Ako pogledate brojeve, videćete da je naša saradnja u stvari veoma jaka. NATO i Srbija godišnje zajedno rade preko sto aktivnosti. Radimo na stvarima kao što su reforme oružanih snaga i priprema Vojske Srbije za misije UN i EU. Pored toga, radimo na upravljanju vanrednim situacijama i pripremi zemlje i regiona za scenarije poput zemljotresa. U smislu šireg odnosa i toga da li se Srbija približava Rusiji ili NATO-u, to nije nešto čime se NATO bavi. Na Srbiji je da sama izabere s kim sarađuje i koju vrstu saradnje ima. Ako želi da sarađuje sa Rusijom, to je u redu, to nije problem za NATO, Srbija ima pravo da to izabere. Srbija je naš sused, imamo zajedničke bezbednosne interese u regionu i šire, u evroatlantskom regionu, i želimo da radimo sa bliskim susedom kako bismo zajedno unapredili našu bezbednost. Mislimo da je ideja o tome da mora da se napravi jedan ili drugi izbor pogrešna. Srbija može imati odnos s kim god želi da ima odnos. Odnos Srbije s Rusijom zaista ne smeta NATO-u.
* Dakle, nema nesrazmere u saradnji Srbije sa NATO i SAD?
– Ne upoređujemo ko je bolji, ko je gore, ko dole. Mi sa Srbijom imamo Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), koji je nedavno obnovljen, Vlada Srbije ga je odobrila na jesen. U njemu je definisan pravac za sledeće dve godine. U tom programu imamo preko 200 aktivnosti. Što se tiče odbrambene saradnje Srbije, mislim da je Ministarstvo spoljnih poslova reklo da se preko 70 odsto odvija sa NATO-om ili članicama NATO-a. Mislim da je to značajna brojka. Cenimo naš odnos sa Srbijom. Generalni sekretar ima veoma dobar odnos sa predsednikom Vučićem, oni redovno razgovaraju. Mislim da imamo dobar dijalog na najvišem nivou, imamo i dobru praktičnu saradnju. A kao što sam rekao, mi poštujemo neutralnost Srbije, tako da nemamo nijedan cilj sa Srbijom u budućnosti osim dobrog i jakog odnosa. Najviše bismo voleli da Srbija bude nalik Austriji ili Švajcarskoj, koje su nesvrstane, vojno neutralne zemlje, ali su dobri, jaki i bogati susedi Alijanse.
* Šta se menja u odnosima BiH i alijanse posle usvajanja programa reformi u toj zemlji, zbog kojeg jednog od članova Predsedništva BiH Milorada Dodika opozicija stalno optužuje da gura Bosnu u NATO?
– U decembru smo od Vlade BiH dobili Program reformi, koji ćemo koristiti kao osnovu za našu saradnju sa tom zemljom. Mislim da je važno reći da sve što NATO radi sa zemljama partnerima, bila to BiH ili Srbija, radi na zahtev te zemlje. NATO nikome ništa ne nameće. U Programu reformi koji smo dobili od BiH postoji više oblasti u kojima su oni tražili asistenciju i pomoć od NATO-a, saradnju sa NATO-om, i mi ćemo raditi sa njima. Konkretno, Program reformi propisuje kako će BiH sprovoditi reforme sistema odbrane. Od BiH zavisi koji će put izabrati u budućnosti. NJihov je izbor da li žele da se učlane u NATO ili ne.
* Optužbe bi se onda mogle tumačiti kao dnevna politika?
– Pretpostavljam da su tamo razgovori o članstvu u NATO-u sad sastavni deo politike. Mislim da je jasno da neki ljudi u toj zemlji veruju da bi cilj BiH trebalo da bude članstvo. U zemlji ima i drugih političkih lidera koji se trenutno ne slažu s tim ciljem. To je razgovor koji će morati da se vodi u demokratskim strukturama BiH.
* Da li u Beogradu, Sarajevu i Banjaluci, kako Dodik navodi, postoje „NATO timovi za borbu protiv ruskog uticaja“?
– Ne, to nije tačno. Imamo NATO kancelarije za vezu, koje se nalaze u Sarajevu, Beogradu i Skoplju. Zadatak tih kancelarija je da olakšaju saradnju između vlada zemalja partnera i NATO-a. Te kancelarije su osnovane na zahtev tih vlada, a sve što se u njima radi je transparentno. Cilj NATO-a je da uvek bude što je više moguće transparentan i otvoren, nemamo ništa da krijemo o našoj saradnji. Na primer, u slučaju Srbije, IPAP je zapravo objavljen na veb-sajtu Ministarstva spoljnih poslova, tako da tamo svako može da vidi tačno šta NATO i Srbija rade zajedno. Mislimo da je veoma važno biti transparentan u vezi s tim. Svakako postoje hibridni izazovi s kojima se suočavaju mnoge članice NATO-a, ali i mnoge zemlje partneri. Ove vrste hibridnih izazova su dezinformacije, koje se često šire preko različitih kanala, ali je njihov cilj da podrivaju demokratske procese ili stvaraju tenzije u društvu, i mnoge zemlje koje su naši partneri su nam se obratile kako bismo im pomogli da bolje razumeju ovaj fenomen i da se bolje zaštite od njega. Hibridni izazovi su svakako postali upadljiviji, i kad primimo zahtev za pomoć od zemlje partnera, radimo sa njima na stvarima kao što su strateške komunikacije, borba protiv dezinformacija i načini za širenje pozitivnih informacija.
* Mediji i neki stručnjaci u Srbiji govore i o hibridnim pretnjama NATO. Kako to vidite?
– Treba da pogledate informacije koje NATO objavljuje. Mi objavljujemo tačne i jasne informacije. Kao što sam rekao, IPAP je objavljen na veb-sajtu Ministarstva spoljnih poslova. Što se tiče toga šta naša kancelarija u Beogradu radi, ona je u kontaktu s civilnim društvom, u otvorenom i transparentnom kontaktu s medijima, i sa njima pričamo o stvarima na kojima se saradnja NATO-a i Srbije zasniva. Ali to su činjenične informacije. One uvek mogu da se provere i uvek rado prikazujemo činjenice o našoj saradnji.
* Da li će misija KFOR-a na Kosovu ostati u punom kapacitetu narednih godina?
– Da, hoće. KFOR ostaje na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. To se neće promeniti. Mi smo tamo. KFOR je u potpunosti spreman i sposoban da sprovodi svoj mandat, a to je da se stara da okruženje bude bezbedno i sigurno, što podrazumeva zaštitu svih ljudi na Kosovu, uključujući srpsku populaciju. Moramo da razumemo da je KFOR tamo kako bi pomogao da se očuvaju bezbednost i mir, ali treba i da se postaramo da se ponovo pokrene dijalog između Beograda i Prištine, pošto će nam to omogućiti dugoročnu stabilnost i bezbednost. KFOR će ostati tu gde jeste dokle god je potreban kako bi se osigurali stabilnost i bezbednost, ali dugoročno rešenje mora doći iz dijaloga Beograda i Prištine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
