Naučna predviđanja: Planeta toplija do 2025. godine

Najnovija studija, čije je zaključke objavila Svetska meteorološka organizacija (SMO), pokazala je da postoji 40 odsto šanse da će do 2025. bar jedna godina biti za 1,5 stepeni Celzijusa toplija od nivoa predindustrijske ere, što predstavlja jednu od temperaturnih granica postavljenih Pariskim klimatskim sporazumom.

Analiza je zasnovana na modelima koje su napravili britanska Meteorološka služba (UKMET) i klimatski istraživači u 10 zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Kinu. Tokom protekle decenije, procene su bile da postoji svega 20 odsto šanse da će bilo koja godina dostići prag od 1,5 stepeni, a prema novim projekcijama ovaj rizik je dvostruko veći.

Leon Hermanson, naučnik iz UKMET, rekao je za Bi-Bi-Si da se pri poređenju projektovanih temperatura sa onima iz perioda 1850-1900. godine vidi jasan porast. “To znači da se približavamo granici od 1,5 stepeni – nismo još stigli dotle, ali smo blizu.

Ističe vreme za odlučnu akciju kakva nam je sada neophodna”, upozorio je Hermanson.

Istraživači naglašavaju da će, čak i ako jedna od narednih pet godina bude 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, to biti privremena situacija.

Zbog prirodne varijabilnosti, narednih nekoliko godina mogle bi da budu nešto hladnije i moguće je da prođe čitava decenija ili dve pre nego što limit od 1,5 stepeni bude trajno pređen.

Pariskim sporazumom postavljen je cilj da se porast globalne prosečne temperature održava na nivou ne višem od dva stepena i da se pokuša da on ne prelazi 1,5 stepeni, a to se odnosi na duži period, a ne na samo jednu godinu.

Prema rečima doktora Joeri Rogelja, direktora istraživanja na Institutu Grentam Imperijal koledža u Londonu, 1,5 stepeni koji se pominju u izveštaju UKMET ne bi trebalo pobrkati sa granicom od 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma.

“Ciljevi Pariskog sporazuma odnose se na globalno zagrevanje, odnosno, na povećanje temperature naše planete kada se ujednače varijacije iz godine u godinu. Stoga, ukoliko jedna godina dostigne prag od 1,5 stepeni to ne znači da su ograničenja postavljena sporazumom prekršena, ali svakako jeste veoma loša vest. To nam još jednom pokazuje da su dosadašnje akcije po pitanju klimatskih promena u celosti nedovoljne i da emisije štetnih gasova hitno moraju da budu svedene na nulu kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje”, objasnio je Rogelj.

U izveštaju klimatskog panela Ujedinjenih nacija iz 2018. naglašava se da su uticaji klimatskih promena daleko ozbiljniji kada je povećanje temperature više od 1,5 stepeni.

Trenutno, predviđanja pokazuju da je, čak i uz nedavna obećanja da će biti smanjena emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, svet na putu da se zagreje do tri stepena.

Generalni sekretar SMO Peteri Talas naglašava da su rezultati novog istraživanja “više od puke statistike”.

“Ova studija pokazuje, uz visok stepen naučne veštine, da se primetno i neumoljivo približavamo nižoj granici postavljenoj Pariskim klimatskim sporazumom. To je još jedan poziv na buđenje da ceo svet mora da ubrza ostvarivanje svojih obaveza kada je u pitanju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da dostigne ugljeničnu neutralnost”, upozorio je on.

Profesor Ed Hokins, klimatski naučnik na Univerzitetu u Redingu, rekao je za Bi-Bi-Si da, ako se nove prognoze pokažu kao tačne, to ne znači da smo premašili limit određen Pariskim sporazumom i podseća da je tokom dva pojedinačna meseca 2016. zabeležen porast temperature od 1,5 stepeni.

“Kako klima postaje toplija, imaćemo sve više meseci toplijih za više od 1,5 stepeni, zatim čitav niz njih, posle toga celu godinu sa prosekom iznad 1,5, pa dve ili tri godine i na kraju će to biti slučaj bukvalno svake godine”, kaže Hokins.

On ističe da 1,5 nije “magični broj koji moramo da izbegavamo”.

“To nije kao iznenadni nailazak na strmu liticu, nego je više poput uspona na kojem se već nalazimo i, kako klima otopljava, efekti postaju sve gori i gori”, slikovito opisuje Hokins.

“Moramo da povučemo liniju kako bismo pokušali da ograničimo porast temperature, ali moramo i da shvatimo da već vidimo efekte klimatskih promena u Velikoj Britaniji i širom sveta i da će ti efekti nastaviti da postaju sve ozbiljniji”, zaključuje Hokins.

Najnovija studija objavljena je u susret COP26 samitu o klimatskim promenama, koji bi trebalo da se održi u Glazgovu u novembru.

Cilj samita je da se svetski lideri podstaknu na rešavanje klimatske krize.