Naučnici: Da li losioni za sunčanje uništavaju morski život?

U jeku sezone godišnjih odmora, dok turisti masovno uživaju u čarima mora i sunca, naučnici upozoravaju na razmere štete koju losioni za sunčanje nanose podvodnom živom svetu, ali su njihova mišljenja o tome kako na najbolji način možemo da zaštitimo svoju kožu a da ne ugrozimo okolinu podeljena.

Losioni za sunčanje su od ključne važnosti za zaštitu kože od raka, a pošto brojne restrikcije koje su širom sveta uvedene zbog pandemije virusa korona počinju da se ukidaju, očekuje se da će njihova prodaja znatno porasti.

Međutim, tokom proteklih godina ovi losioni su se našli pod lupom naučnika zbog njihove potencijalne toksičnosti za životnu sredinu, naročito u okeanima i morima u kojima plivaju brojni turisti koji su na kožu naneli zaštitu od sunca.

Procene o količini losiona za sunčanje koji svake godine dospeju u mora i okeane variraju.

Kako piše Gardijan, Ćincija Kordinalezi, vanredni profesor ekologije na Politehničkom univerzitetu u Ankoni, Italija, procenjuje da oko 20.000 tona losiona ostane iza turista svake godine samo u severnom Sredozemnom moru, dok doktor Kreg Dauns, vodeći istraživač i šef neprofitne naučne organizacije “Haereticus Environmental Laboratory” smatra da samo u područja u kojima žive korali dospe između 6.000 i 14.000 tona godišnje.

Fokus naučnika je na dve hemikalije, oksibenzon i oktil metoksicinamat, iako postoje i drugi problematični sastojci. Na Havajima su ovi UV filteri zabranjeni od januara ove godine, Palau je najavio još oštrije restrikcije na losione za sunčanje koji sadrže sporne hemikalije, a slične zabrane se javljaju i u drugim delovima sveta.

Kordinalezi je među naučnicima koji su uvereni u toksičnost mnogih losiona. Ona se bavi proučavanjem njihovog uticaja na podvodnu životnu sredinu od početka 2000.

“Inspirisala nas je činjenica da je u Meksiku, u takozvanim senotesima (prirodnim rupama na morskom dnu) zabranjeno korišćenje losiona za sunčanje pre ulaska u vodu. Meksikanci su primetili da on negativno utiče na delikatne životne oblike u tim krhkim ekosistemima”, kaže naučnica.

Kordinalezi i njene kolege pomorski biolozi počeli su sa sprovođenjem istraživanja u oblastima sa koralnim grebenima širom sveta da bi ispitali efekte hemikalija iz losiona.

“Dokazali smo, po prvi put, da neki od UV filtera i konzervanasa izazivaju potpuno izbeljivanje korala čak i u veoma niskim koncentracijama”.

“Od tada smo nastavili da testiramo nekoliko losiona, među kojima su i neki eko-frendli proizvodi, na različite podvodne organizme i zaključili smo da neki od njih uzrokuju abnormalnosti na embrionima i larvama, kao i da izazivaju nepopravljivu štetu u razvoju morskih ježeva”, objašnjava ona.

Iako se nama možda čini da to malo losiona za sunčanje koji nanesemo na plaži ne može da ima značajan uticaj kada se ta količina uporedi sa širokim okeanskim prostranstvima, naučnici ukazuju da su razmere štete mnogo veće nego što na prvi pogled deluje.

“Svako priobalno područje, posebno leti kada su plaže prepune, je u opasnosti, a naročito u plitkim vodama gde koncentracija losiona za sunčanje može da dostigne visoke nivoe”, upozorava Kordinalezi.

Prema njenim rečima, iako je uticaj na koralne grebene privukao najviše pažnje naučnika, i drugi oblici podvodnog života su ugroženi, uključujući fitoplanktone, male rakove, mekušce i ribe, koji su važni u lancu ishrane, kao i morski ježevi koji su od velikog značaja za ekosistem i kreiranje podmorskih staništa.

Naučnici nisu zabrinuti samo zbog UV filtera.

Doktor Frančeska Bevan, stručnjak za hemikalije u Društvu za očuvanje mora (MCS) sa sedištem u Velikoj Britaniji, ističe da se takozvane PFAS hemikalije, poznate kao “zauvek hemikalije” zbog toga što im je potreban veoma dug vremenski period da se razgrade, i dalje nalaze u nekim kozmetičkim proizvodima, uključujući losione za sunce, uprkos tome što je Evropska unija najavila njihovu skoru zabranu u neesencijalne svrhe.

Ove hemikalije ne samo da se spiraju u more kada se ljudi kupaju, već mogu tamo da dospeju i ako se kod kuće tuširamo proizvodima koji ih sadrže.

“PFAS hemikalije su toliko pokretljive u životnoj sredini da su pronađene čak na Arktiku i na mestima koja su neverovatno udaljena od bilo koje ljudske aktivnosti. To nam pokazuje da one mogu da se kreću širom sveta”, naglašava Frančeska Bevan.

“Umesto da ga namažete od vrha glave do nožnih prstiju, možete da potražite hlad, prekrijete se odećom i namažete losion samo na male delove kože koja je izložena suncu”, savetuje Bevan.
“Ograničavanje upotrebe bilo kojih štetnih hemikalija je dobra stvar za životnu sredinu”, dodaje ona.

Ali, dok konzumenti nastrojeni zaštiti životne sredine pokušavaju da pronađu vrste losiona koje neće naškoditi koralima i drugom podvodnom živom svetu i da ograniče upotrebu štetnih hemikalija, neki naučnici tvrde da su negativni efekti losiona za sunčanje precenjeni ili da uopšte ne postoje.

“Tri najveće pretenje po koralne grebene su globalno otopljenje, prekomerni ribolov i zagađenje priobalskih voda”, kaže profesor Teri Hju, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za koralne grebene i bivši direktor australijskog Istraživačkog centra za proučavanje koralnih grebena na Univerzitetu Džejms Kuk u Kvinslendu.

“Izbeljivanje korala je izazvano povećanjem temperatura koje je u prvom redu rezultat upotrebe fosilnih goriva. Čak i najudaljeniji koralni grebeni, daleko od masovnog turizma i losiona za sunčanje, su pod uticajem globalnog zagrevanja”, kaže Hju.

On tvrdi da ne postoje naučni dokazi da korišćenje losiona ima štetan efekat na koralne grebene i da su istraživanja koja su pravljena o tome “nerealistični laboratorijski eksperimenti”.

Hju napominje da korišćenje isključivo onih losiona za koje se smatra da nisu štetni možda čini da se ljudi osećaju kao da su dovoljno uradili.

“Ali, u stvarnosti turisti bi mogli mnogo više da pomognu očuvanju korala kada bi manje leteli avionom, a naročito tako što bi glasali za političare koji će preduzeti hitne akcije po pitanju smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”, naglašava ovaj naučnik.

“Borba protiv klimatskih promena je ključ za smanjenje globalnog rizika od izbeljivanja korala”, zaključuje Hju.