„Brže nego što se očekivalo“: Naučnici izračunali kada će Zemlja da prekorači granicu globalnog zagrevanja

Studija navodi okvirni datum kada će svet dosegnuti kritični klimatski prag, što je povećanje od 1,5 stepena Celzijusa od 1800-ih godina, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Osim povećanja temperature, povećavaju se rizici od katastrofa, budući da će svet verovatno izgubiti većinu svojih koralnih grebena, ključni ledeni pokrivač mogao bi se nepovratno otopiti, a nestašice vode, toplotni talasi i smrtnost od ekstremnih vremenskih uslova dramatično se povećavaju, prema ranijem naučnom izveštaju Ujedinjenih nacija.

Dostizanje tog praga dogodiće se ranije nego što se prvobitno izračunalo jer je svet napredovao u čišćenju drugačije vrste zagađenja vazduha – sićušnih zadimljenih čestica koje se nazivaju aerosoli. Aerosoli malo hlade planetu i prikrivaju učinke izgaranja ugljenika, nafte i prirodnog plina, rekao je glavni autor studije. Drugim rečima, iako je čišćenje aerosolnog zagađenja dobra stvar, taj uspeh znači nešto brži porast temperatura.

Studija objavljena u ponedeljak, 30. oktobra, u časopisu Nature Climate Change računa ono što se naziva preostalim „budžetom ugljenika“, što označava koliko fosilnih goriva svet može sagorjeti i još uvek ima 50 posto šanse da ograniči zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa od predindustrijskih vremena. To je prag postavljen Pariškim sporazumom iz 2015. godine.

Poslednjih 10 godina već je u proseku 1,14 stepena Celzijusa toplije od 19. veka. Prošla godina je bila toplija za 1,26 stepeni Celzijusa, a ove godine verovatno biti više od toga, kako kažu naučnici.

Nova studija postavila je proračun ugljenika na 250 milijardi metričkih tona. Svet spaljuje nešto više od 40 milijardi metričkih tona godišnje (što još raste), što znači da je preostalo još šest godina. Ali tih šest godina započelo je u januaru 2023., stoji u studiji, tako da je vreme koje je ostalo pet godina i nekoliko meseci.

„Nije da će borba protiv klimatskih promjena biti izgubljena nakon šest godina, ali mislim da će verovatno biti prekasno da se borimo za granicu od 1,5 stepeni, ako već nismo na snažnoj silaznoj putanji“, rekao je autor Robin Lambol, klimatolog sa Imperial koledža u Londonu.

Izveštaj Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama za 2021. dalo je proračun od 500 milijardi metričkih tona s datumom sredinom 2032. za zaključavanje na 1,5 stepeni, rekao je Lambol.

Ljudi ne bi trebalo krivo da protumače trošenje proračuna za 1,5 stepeni kao jedino vreme koje je preostalo da se zaustavi globalno zagravanje, rekli su autori. Njihova studija kaže da proračun ugljenika s 50 posto šanse da održi zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa iznosi 1.220 milijardi metričkih tona, što je oko 30 godina.

„Ne želimo da se ovo protumači kao šest godina za spas planete“, rekao je koautor studije Kristofer Smit, klimatski naučnik sa Univerziteta u Lidsu. „Ako smo u mogućnosti ograničiti zagrevanje na 1,6 stepeni ili 1,65 ili 1,7 stepeni, to je puno bolje od 2 stepena. I dalje se trebamo boriti za svaku desetinku.“

Dok slede pregovore o klimi u Dubaiju sledećeg meseca, svetski lideri i dalje kažu da je „granica od 1,5 stepeni dostižna“. Lambol je rekao da je ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni tehnički moguće, ali je politički izazovno i malo verovatno.