Naučnici proglasili Novi Zeland najboljim “čamcem za spasavanje od globalnog kolapsa”

Istraživači upozoravaju da je ljudska civilizacija “u opasnom stanju” zbog visokog stepena globalne povezanosti i od energije veoma zavisnog društva koje se razvilo, kao i zbog štete koju je to nanelo životnoj sredini.

Kolaps bi mogao da nastane zbog “šokova” kao što su ozbiljna finansijska kriza, uticaji klimatske krize, uništenje prirode, neka još gora pandemija nego što je kovid 19 ili kombinacija obe, kažu naučnici.

Da bi procenili koja mesta bi bila najotpornija na takve kolapse, istraživači su napravili listu zemalja na osnovu njihove sposobnosti da uzgajaju hranu za svoje stanovništvo, zaštite svoje granice od neželjene masovne migracije, kao i da budu u mogućnosti da održe proizvodnju i isporuke električne energije. Pokazalo se da su na vrh liste izbila ostrva u područjima sa umerenom klimom i uglavnom sa niskom gustinom naseljenosti.

Istraživači navode da je njihova studija ukazala na faktore koje zemlje moraju da poboljšaju kako bi povećale otpornost i napominju da je globalizacija društva, u kojem je ekonomska efikasnost na visokoj ceni, umanjila njegovu otpornost i da moraju da postoje rezervni kapaciteti hrane i drugih vitalnih potrepština.

Kako navodi Gardijan, neki od milijardera su već počeli sa kupovinom zemlje za bunkere na Novom Zelandu, pripremajući se za apokalipsu.

“Nismo bili iznenađeni što se Novi Zeland našao na vrhu naše liste. Birali smo zemlje koje su sposobne da zaštite svoje granice i imaju umerenu klimu. Uz ovakve kriterijume bilo je očigledno da će se velika ostrva sa kompleksnim društvima naći na listi”, rekao je jedan od autora studije, profesor Aled Džouns sa Instituta za globalnu održivost na Anglija Raskin univerzitetu u Velikoj Britaniji.

“Međutim, veoma nas je iznenadilo što se Britanija našla pri vrhu liste. Zemlja je gusto naseljena, tradicionalno se oslanja na strane proizvođače, nije bila brza sa razvijanjem obnovljivih tehnologija i trenutno proizvodi svega 50 odsto hrane za svoje potrebe. Ali ima potencijal da podnese šokove”, kaže Džouns.

“Industrijska civilizacija koja se rasprostire širom globusa i troši mnogo energije karakteriše modernu eru koja predstavlja anomaliju u poređenju sa najvećim delom ljudske istorije”, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu “Održivost”.

Kako dalje piše, zbog uništenja životne sredine, ograničenih resursa i rasta populacije, “akademska literatura oslikava sliku ljudske civilizacije koja je u opasnom stanju, sa velikim i rastućim rizicima koji se razvijaju u više sfera ljudskih nastojanja”.

Mesta koja nisu pretrpela “najteže posledice socijalnih kolapsa i zbog toga su u stanju da podnesu znatnu populaciju” su u studiji opisana kao “čamci za spasavanje od kolapsa”.

Zaključeno je da Novi Zeland ima najveći potencijal da iz katastrofe izađe relativno neoštećen zahvaljujući njegovoj geotermalnoj i hidroelektričnoj energiji, velikim obradivim površinama i niskoj gustini naseljenosti.

Džouns napominje da se tokom proteklih godina javila i finansijska kriza i pandemija ali da “imamo sreće što se nije sve dogodilo istovrenemo”, upozorivši da “nema razloga da do toga ne dođe u istoj godini”.

“Kada se takve stvari događaju, postajem sve zabrinutiji, ali u isto vreme se nadam da možemo mnogo brže nego u prošlosti da naučimo da je otpornost veoma važna”, kaže Džouns.

Prema njegovim rečima, pandemija virusa korona je pokazala da vlade mogu da reaguju veoma brzo ako je to neophodno.

“Interesantno je koliko brzo smo u stanju da zatvorimo granice i koliko brzo vlade mogu da donose odluke da se stvari izmene”, dodaje on.

“Moramo da počnemo mnogo više da razmišljamo o otpornosti prilikom globalnog planiranja. Naravno, idealno bi bilo da do nekog iznenadnog kolapsa nikada ni ne dođe”, zaključuje Džouns.