Naučnici snimili kako hobotnica ima noćne more? (VIDEO)

Stručnjaci su pratili navike hobotnice po imenu Kostelo 24 sata dnevno tokom mesec dana u laboratoriji na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku i primetili da se u četiri navrata iznenada probudila i aktivirala „antipredatorsko i predatorsko ponašanje“, menjajući boju i neujednačeno mlatarajući kracima.

Kostelo je čak u dva navrata ispustio crno mastilo – uobičajena praksa kada je bežao od predatora, uprkos činjenici da u laboratoriji nije bilo poznatih predatora.

Naučnici stoga veruju da je hobotnica imala ružan san, ili noćnu moru. „Bilo je zaista bizarno jer je izgledalo kao da hobotnica boluje, kao da pati na trenutak. Posle toga delovalo je kao da se ništa nije dogodilo“, rekao je bihejvioralni ekolog Erik Anđel Ramos za Live Science.

Hobotnica sa traumatskim iskustvom

Kada je Kostelo stigao u laboratoriju iz divljine, imao je ozbiljne povrede, među kojima i gubitak krakova; što znači da je već iskusio napade predatora. Stručnjaci su u prethodnim studijama utvrdili da takvi slučajevi kod životinja „mogu dovesti do dugotrajne bihejvioralne i neuronske preosetljivosti“, što bi značilo da se Kostelo verovatno seća traume koju je doživeo tokom prethodnih napada.

Ovo novo istraživanje još uvek nisu pregledali nezavisni stručnjaci, ali rezultati sugerišu da hobotnice mogu imati iskustva nalik na snove; koji izgleda uključuje i prednosti i nedostatke pada u dubok san. Ako se potvrdi da je ovo tačno, to bi bio još jedan pokazatelj da ove životinje imaju neobično visok nivo svesti i inteligencije.

Biofizičar Marselo Manjasko objasnio je za New Scientist zašto je izuzetno teško proučavati moždanu aktivnost hobotnice i utvrditi da li zaista sanjaju: „Gde staviti elektrode na životinju koja nema formu?“.

Neki drugi naučnici veruju da bi ovo čudno Kostelino ponašanje moglo imati drugačije objašnjenje. Biološkinja Robin Kruk sa Državnog univerziteta San Franciska rekla je za Live Science da ove aktivnosti hobotnice mogu biti i posledica starenja, kada njihovo telo počinje da se razgrađuje pre smrti.

Naime, Kostelo je preminuo ubrzo nakon ovih zapažanja. Kruk navodi da Kostelovi pokreti ukazuju na gubitak motoričke kontrole. „Moguće je da je ovo ponašanje izazvalo starenje“, rekla je ona.

Studije potvrđuju visoku inteligenciju hobotnica

Šta god da je uzrok ovakvog ponašanja, ovo nije prvi put da je zabeležen izuzetno visok nivo svesti i inteligencije kod ovih životinja. Brojne naučne studije su pokazale da one, kao i mnoge druge životinje, imaju subjektivnu svest, odnosno samosvest, da koriste alate, da su radoznale i razigrane, da prepoznaju svoj odraz u ogledalu i da mogu da reše složene zadatke u cilju dobijanja hrane.

Na primer, znaju da odvrnu poklopac tegle da bi pobegli iz nje ili došli do njenog sadržaja, ili da u školjke stave kamenčiće da ostanu otvoreni. Takođe je zabeleženo da skupljaju kokosove ljuske i od njih prave pokretna skloništa. Postoje studije koje su otkrile da stres izazvan nestimulativnim, neprirodnim okruženjem (kao što je boravak u akvarijumu) može izazvati agresiju, samopovređivanje ili čak samoubistvo, prenosi Indeks.