Naučnici upozoravaju na nove neslavne rekorde i najgoru sušu u Evropi u poslednjih 500 godina

Širom Evrope, suša pretvara nekada moćne reke u isušena korita ili uzane potočiće, što bi moglo da ima dramatične posledice po industriju, brodski transport i proizvodnju hrane i energije u vreme dok vlada nestašica zaliha a cene su u porastu zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Na pojedinim mestima Loara, čija se voda koristi za rashlađivanje nuklearnih postrojenja za proizvodnju energije u Francuskoj, sada može da se pređe peške, Rajna postaje neprohodna za brodove što onemogućava prevoz robe kroz Nemačku, a reka Po ima drastično niži vodostaj što je pogubno po useve u Italiji, piše Euronjuz.

Klimatske promene su izazvale neuobičajeno suvu zimu i proleće a zatim i rekordne temperature i brojne toplotne talase tokom leta, što je imalo poguban uticaj na neke od ključnih vodenih puteva u Evropi.

Pošto nisu zebeležene znatnije padavine gotovo dva meseca širom zapadne, centralne i južne Evrope, a nisu predviđene ni za bližu budućnost, naučnici strahuju da će suša na kontinentu biti najgora u preko 500 godina.

“Nismo analizirali sve podatke za ovu godinu pošto ona još uvek traje. Ali u poslednjih 500 godina nije bilo sličnih podataka kao u vreme suše 2018, a već možemo da zaključimo da će ova godina biti još gora”, rekao je za Gardijan Andrea Toreti iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.

Prema njegovim rečima, “veoma veliki rizik od suvih uslova” nastaviće se tokom naredna tri meseca, a bez efikasnog ublažavanja, intenzitet i frekventnost suše će se “dramatično povećati u Evropi, kako na severu tako i na jugu”.

Evropa je, nažalost, na putu da obori još jedan neslavan rekord, i to po pitanju obima zemljišta koje je uništeno u požarima tokom ove godine, prenela je agencija AFP navodeći podatke Evropske unije. Ovo upozorenje je stiglo u vreme dok čitav kontinent preživljava ozbiljne toplotne talase i sušu za koje naučnici tvrde da su rezultat klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima.

Prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (EFFIS), požari su uništili gotovo 660.000 hektara zemlje u periodu od 1. januara do 13. avgusta. To je za 56 odsto više nego tokom istog perioda 2017. kada je zabeležen prethodni rekord, sa 420.913 hektara spaljenog zemljišta.

Kako piše Dojče vele, ako se situacija ove godine nastavi istim tempom kao 2017, Evropa je na putu da izgubi preko milion hektara spaljene zemlje, a razmere uništenja će biti najveće od kada se počelo sa beleženjem podataka.

“Situacija u pogledu suše i ekstremno visokih temperatura je ove godine pogodila čitavu Evropu i stanje je zabrinjavajuće u celom regionu, a sada smo tek na sredini sezone požara”, rekao je za AFP koordinator EFFIS Hesus San-Migel. Prema njegovim rečima, od 2010. je počeo zabrinjavajući trend širenja požara u centralnoj i severnoj Evropi, u zemljama u kojima ih inače nije bilo, kao što su Rumunija, Austrija i Nemačka.

Najgore pogođena požarima ove godine je Španija, sa 244.924 hektara spaljene zemlje, a slede Rumunija sa 150.528 i Portugal sa 77.292 hektara. Osim toga, Sevilja u Španiji je u julu postala prvi grad na svetu koji je, zbog ekstremno visokih temperatura, toplotnom talasu dao ime, Zoe, a naučnici su to učinili u cilju zaštite javnog zdravlja.

Više regiona u Kini je pogođeno dugotrajnim temperaturama preko 40 stepeni, a vlasti već 25 dana uzastopno izdaju upozorenje na visoke temperature, dok meteorolozi upozoravaju da su tokom ovog leta zabeleženi najsnažniji toplotni talasi u poslednjih šest decenija.

Kako piše kineski Global tajms, nacionalna meteorološka organizacija je u nedelju proglasila “crvenu uzbunu”, što je najviši nivo u četvorostepenom sistemu zemlje za upozorenje na ekstramnu vrućinu. Dugotrajne visoke temperature su izazvale ozbiljne suše u mnogim delovima Kine, uključujući i provinciju Henan koja je najveći proizvođač žitarica. Meteorolozi strahuju da će dugotrajni toplotni talasi postati “nova normala” u budućnosti zbog sve izraženijeg globalnog zagrevanja.