NAVALJNI: Ja sam kandidat za predsednika

Taj tim je najavio „tešku i interesantnu godinu“ tokom koje će dokazivati da njihov klijent ima i pasivno i aktivno biračko pravo bez obzira da li je uslovna kazna zatvora od pet godina koja mu je u sredu izrečena pravovaljana ili nije.

Taj tim najavljuje da će pred sudom osporavati i osnovanost kazne izrečene Navaljnom zbog štete nanesene državnom drvnom kombinatu Kirovljes, ali i ustavnost njegovog eliminisanja sa liste predsedničkih kandidata ukoliko ta kazna ostane na snazi. Budući da na Zapadu postoji ogroman interes da se aktuelnom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nađe koliko toliko ozbiljan protivnik na predsedničkim izborima 2018. godine, nema nikakve sumnje da će toj pravnoj borbi ogroman prostor dati i svetski mediji.

Uzimajući u obzir trajanje pravne procedure, pravni tim Navaljnog procenjuje da će njegov slučaj pred Ustavni sud Ruske Federacije stići krajem godine, dakle otprilike tri meseca pred same izbore, a efikasnija predizborna kampanja teško da bi se mogla i zamisliti. Sem ukoliko podjednako politički pismeno ne igra i druga strana, pa, kao u slučaju kandidature Navaljnog za gradonačelnika Moskve 2013. godine, ne nađe zgodan pravni način da mu kandidaturu za predsednika i bez duge pravne procedure omogući.

Pravnici Alekseja Navaljnog, koji je već objavio kandidaturu za predsednika Rusije iako je datum raspisivanja izbora još veoma daleko, pozivaće se na presudu Evropskog suda za ljudska prava koji je prvu presudu Navaljanom (takođe pet godina uslovno i 500.000 rubalja novčane kazne) oborio uz obrazloženje da je poslovni čovek Navaljni u poslu sa Kirovljesom učinio radnje koje se inače smatraju uobičajenim načinom poslovanja – kupio je jeftinije a prodao skuplje. Postupajući po ovoj odluci Evropskog suda, Vrhovni sud je slučaj vratio na ponovno presuđivanje, a nadležni sud u Kirovu, kako tvrdi profesorka Više škole ekonomije u Moskvi Jelena Lukjanova, ponovo doneo presudu identičnu prvoj, sve do poslednje tačke i zareza. I uz ista obrazloženja. Lukjanova smatra, a sa njom se ne slažu svi ruski pravnici, da na taj način rešenje Evropskog suda nije ispoštovano.

Navaljni će se žaliti i na pogrešno čitanje Ustava. Ustav RF, kako tvrde i Navaljni i profesorka Lukjanova, predviđa da ni da biraju ni da budu birani nemaju pravo građani koji se „nalaze na mestima lišavanja slobode“, a to znači u zatvoru. Po mišljenju profesorke Lukjanove, ni „Zakon o osnovnim garancijama izbornih prava“ ne oduzima biračko pravo Navaljnom, ni na koji način. Jer taj Zakon to pravo oduzima „građanima osuđenim lišavanjem slobode za učinjena teška dela“. „Formalno Aleksej Navaljni jeste osuđen na lišavanje slobode, ali je utvrđen uslovni rok“, piše dr Lukjanova.