Navaljni nije jedini: Koji su Putinovi kritičari stradali pod misterioznim okolnostima?

Uzrok smrti i dalje nije potvrđen.

„Medicinsko osoblje ustanove je odmah stiglo, pozvana je ekipa Hitne pomoći. Sprovedene su sve neophodne mere reanimacije, koje nisu dale pozitivne rezultate. Lekari hitne pomoći potvrdili su smrt osuđenika“, navodi se u saopštenju Federalne službe za zatvor, piše Novaja gazeta.

Advokat Alekseja Navaljnog Leonid Solovjov rekao je za Novaju Gazetu da, na zahtev porodice, ne želi da komentariše izveštaje o smrti Navaljnog.

„Odlukom porodice Alekseja Navaljnog uopšte ne komentarišem ništa. Advokat je bio kod Alekseja u sredu. Tada je sve bilo u redu“, rekao je Solovjov, a prenosi pomenuti list.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je prokomentarisao izveštaje o smrti Navaljnog, rekavši da je i Putin obavešten o tome.

„Koliko znamo, sada, u skladu sa svim aktuelnim pravilima, Federalna penitencijalna služba je angažovana u svim inspekcijama i pojašnjenju i tako dalje. Nema potrebe za bilo kakvim instrukcijama, jer postoji određeni niz pravila u tom pogledu, kojima se sada vodi Federalna služba zatvora“, rekao je on.

Protiv preminulog opzicionara postupak se vodio od 2011. godine, a 2021. je uhapšen i osuđen za stavaranje ekstremističke zajednice.

Za šta je još Navaljnom suđeno

Kako piše Komersant, u proleće 2011. godine Istražni komitet (TFR) Ruske Federacije otvorio je postupak protiv Navaljnog na osnovu člana 165 Krivičnog zakonika RF (izazivanje imovinske štete bez znakova krađe).

Prema informacijama iz istrage, kao savetnik guvernera Kirova Nikite Beljka, on je „obmanom i zloupotrebom poverenja“ primorao Državno unitarno preduzeće „Kirovles“ da zaključi neprofitabilan ugovor o snabdevanju dvrveta ICC „Vyatka Forest Company“.

ICR je 31. jula 2012. preklasifikovao optužbu kao „organizovanje pronevere tuđe imovine u posebno velikom obimu“.

Kako se u tužbi navelo, Aleksej Navaljni je organizovao krađu više od 10 hiljada kubnih metara drvnih proizvoda Kirovles prodajom kompanije Vjatka šume po sniženoj ceni.

Šteta je procenjena na 16 miliona rubalja.

Okružni sud u Lenjinskom Kirovu osudio je 18. jula 2013. godine Alekseja Navaljnog i njegovog poslovnog partnera Pjotra Ofitserova na pet, odnosno četiri godine zatvora, ali je u oktobru Regionalni sud u Kirovu to preinačio u uslovnu kaznu.

Koji su Putinovi kritičari stradali pod misterioznim okolnostima?

Boris Njemcov, 2015

Tokom devedesetih, Njemcov je bio politička zvezda „mladih reformatora“ postsovjetske Rusije. Postao je zamenik premijera i neko vreme se smatrao potencijalnim predsedničkim kandidatom ali Putin je bio taj koji je 2000. nasledio bivšeg predsednika Borisa Jeljcina.

Njemcov je javno podržao taj izbor, ali je postajao sve kritičniji kako je Putin ukidao građanske slobode i bio na kraju gurnut na marginu ruskog političkog života. Njemctov je predvodio masovne ulične skupove u znak protesta zbog rezultata parlamentarnih izbora 2011. i pisao izveštaje o korumpiranim zvaničnicima.

Takođe je nekoliko puta hapšen dok je Kremlj razbijao mitinge opozicije.

U februaru 2015, samo nekoliko sati nakon što je pozvao javnost da se pridruži maršu protiv ruskog vojnog angažmana u Ukrajini, na Njemcova je nepoznati napadač četiri puta pucao u leđa na svega nekoliko metara od Kremlja, samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da predvodi antiratne proteste.

Putin je preuzeo „ličnu kontrolu“ nad istragom o ubistvu Njemcova, ali ubica je i dalje na slobodi.

Sedam godina nakon ubistva Njemcova Belingket, Insajder i BBC pronašli su dokaze da je Njemcov praćen na 13 putovanja pre nego što je ubijen.

Utvrđeno je da je Njemcova širom Rusije pratio vladin agent- Valerij Suharev- povezan sa tajnim odredom zaduženim za političke atentate.

Svi dokazu ukazuju na to da je u ono vreme radio za FSV, glavnu rusku obaveštajnu službu.

Njihove istrage iznedrile su dokaze o postojanju tajnog odreda za ubistva u okviru FSB-a, a na čijoj su se meti našli protivnici Kremlja.
Ruska vlada je oduvek negirala ove navode.

Boris Berezovski, 2013

Prognani ruski oligarh Boris Berezovski, nekadašnji insajder u Kremlju, koji je postao jedan od najžešćih kritičara predsednika Vladimira Putina – pronađen je mrtav 23. marta 2013. u 67 godini.

On je bio jedna od ključnih političkih figura u Rusiji tokom devedesetih i osoba vrlo bliska predsedniku Borisu Jeljcinu. Berezovski je bio i važan „inženjer“ Putinovog uspona na vlast.

No, ubrzo je pao u nemilost novoga lidera, pa je otišao u egzil u Veliku Britaniju krajem 2000. Njegova svađa sa Putinom dovela je do samoizgnanstva Britaniju odakle je poručivao da će svrgnuti predsednika.

On je takođe optužio Kremlj da je orkestrirao ubistvo Aleksandra Litvinjenka, bivšeg obaveštajnog oficira i uzbunjivača koji je preminuo od posledica trovanja 2009.

Berezovski je pronađen mrtav u zaključanom kupatilu u svojoj kući u Britaniji, sa omčom oko vrata, zbog čega je isprva slučaj tretiran kao samoubistvo. Policija je dugo slučaj smrt ruskog milijardera smatrala “nerazjašnjenom”.

Gardijan je godinu dana kasnije pisao da u istrazi koju su proveli britanski istražitelji i forenzičari, nije pronađen nijedan dokaz da je ruski oligarh Boris Berezovski ubijen.

Stanislav Markelov i Anastasija Baburova, 2009

Markelov je bio advokat za ljudska prava poznat po zastupanju čečenskih civila u slučajevima protiv ruske vojske. On je takođe zastupao novinare koji su se našli u pravnim problemima nakon što su pisali članke koji su kritični prema Putinu, uključujući reporterku Nove gazete Anu Politkovsku, koja je ubijena 2006.

Markelova je upucao maskirani napadač u blizini Kremlja. Baburova, novinarka Nove gazete, smrtno je pogođena dok je pokušavala da mu pomogne. Ruske vlasti su saopštile da iza ubistava stoji neonacistička grupa, a da su dva člana osuđena za smrt.

Sergej Magnicki, 2009

Advokat Sergei Magnicki preminuo je u policijskom pritvoru u novembru 2009. nakon što je brutalno pretučen, a zatim mu je uskraćena medicinska pomoć. Radio je za britansko-američkog biznismena Vilijama Braudera u istrazi veliki slučaj poreske prevare.

Magnicki je navodno uhapšen nakon što je otkrio dokaze koji sugerišu da iza prevare stoje policijski zvaničnici. Godine 2012. Magnicki je posthumno osuđen za utaju poreza, a Brauder je lobirao kod vlade SAD da uvede sankcije onima koji su povezani sa njegovom smrću.

Predlog zakona o sankcijama nosi njegovo ime i od tada se primenjuje na kršioce prava u drugim slučajevima.

Natalija Estemirova, 2009

Natalija Estemirova je bila novinarka koja je istraživala otmice i ubistva koja su postala uobičajeni u Čečeniji. Tamo su, pisao je Vašington post, proruske snage bezbednosti sprovele brutalne mere protiv islamskih militanata odgovornih za neke od najgorih terorističkih napada u zemlji.

Kao i koleginica novinarka Ana Politkovskaja, Estemirova je izveštavala o civilima koji su često bili uhvaćeni između ove dve nasilne sile. Estemirova je kidnapovana ispred svoje kuće, upucana nekoliko puta, uključujući i hitac u glavu i bačena u obližnju šumu. Za njeno ubistvo niko nije osuđen.

Ana Politkovskaja, 2006

Ana Politkovskaja je bila reporterka Nove gazete. U njenoj knjizi „Putinova Rusija“ ona je optužila lidera Kremlja da je zemlju pretvorio u policijsku državu. Pisala je mnogo o zlostavljanju u Čečeniji. Ustreljena je iz neposredne blizine u liftu u svojoj zgradi.

Petorica muškaraca osuđena su za njeno ubistvo, ali je sudija zaključio da se radilo o naručenom ubistvu, u iznosu od 150.000 dolara naknade koju je platila osoba čiji identitet nikada nije otkriven.

Putin je negirao bilo kakvu umešanost Kremlja u ubistvo Politkovske, rekavši da njena „smrt sama po sebi više šteti aktuelnim vlastima u Rusiji i Čečenskoj Republici… od njenih aktivnosti“.

Aleksandar Litvinjenko, 2006

Litvinjenko je bio bivši agent KGB-a koji je umro tri nedelje nakon što je u jednom londonskom hotelu popio šolju čaja u kojoj je, ispostaviće se, bio smrtonosni polonijumom-210.

Britanska istraga je pokazala da su Litvinjenka otrovali ruski agenti Andrej Lugovoj i Dmitrij Kovtun, koji su delovali po naređenjima koja su „verovatno odobrena“ od strane Putina.

Rusija je odbila da ih izruči, a 2015. ruski predsednik je Lugovoju dodelio medalju za „zasluge otadžbini“. Nakon što je napustio rusku Federalnu službu bezbednosti, Litvinjenko je postao glasni kritičar agencije, koju je vodio Putin, a kasnije je okrivio bezbednosnu službu za orkestriranje serije bombaških napada na stanove u Rusiji 1999. u kojima je bilo stotine mrtvih.

Litvinjenko je takođe optuživao Putina da je naručio ubistvo Politkovske.

Sergej Jušenkov, 2003

Bivši vojni pukovnik bio je miljenik izveštača iz ruskog parlamenta ranih 1990-ih, pisao je dopisnik Vašington posta iz Moskve David Filipov. Sergej Jušenkov je bio upravo registrovao svoj pokret Liberalna Rusija kao političku stranku kada je ubijen iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Moskvi.

Jušenkov je prikupljao dokaze za koje je verovao da dokazuju da je

Putinova vlada stajala iza jednog od bombaških napada na stanove 1999.

Jurij Ščekočihin, 2003.

Ščekočihin je bio novinar i pisac koji je pisao o kriminalu i korupciji u bivšem Sovjetskom Savezu. On je za Novu Gazetu istraživao bombaške napade na stanove 1999. (zajednički naziv za četiri eksplozije bombi podmetnutih u stambene zgrade u ruskim gradovima Bujnaksk, Moskva i Volgodonsk koje su između 4. i 16. septembra 1999. izazvale smrt oko 300 i ranjavanje 651 osoba) kada se u julu 2003. razboleo od misteriozne bolesti.

Umro je nekoliko dana pre nego što je trebalo da otputuje za Sjedinjene Države.