Naveliko se vratio u Evropu: Ko se još boji vuka još

„Crvenkapa“, „Tri praseta“, „Vuk i sedam jarića“… Brojne bajke govore o zlom vuku i uče decu da treba da ih se plaše. Vuk je od davnina simbol lukavstva i zlobe. I u stvarnom životu, taj predator nanosi štetu ljudima ubijajući im ovce i koze.

Strah ljudi od vuka doveo je tog grabljivca na ivicu istrebljenja u 19. veku. U poslednjih sto godina on se polako vraća na svoja prirodna staništa.

Danas u centralnoj Evropi živi oko 17.000 jedinki. Vuk je zaštićen u Evropskoj uniji i može da se lovi samo u izuzetnim slučajevima. Ali zakon je sada doveden u pitanje.

Dobar za ekosistem, loš za stočarstvo

Prema naučnim saznanjima, vukovi su korisni za svoju okolinu. Studije iz SAD i Kanade pokazuju da se ekosistemi u kojima vukovi žive oporavljaju kada se tamo ponovo nasele.

Ali nisu svi srećni zbog povratka vukova. Kako populacija raste, staništa vukova postaju bliža ljudima. Predatori ubijaju stoku i raste strah da bi mogli da napadnu i ljude.

U Nemačkoj to najviše osećaju poljoprivrednici u severnoj pokrajini Donja Saksonija. U periodu od januara do avgusta ove godine, vukovi su tamo ubili više od 600 domaćih životinja na ispaši. To je neke poljoprivrednike navelo da sami reše problem, ilegalno ubijajući vukove.

Da li će EU promeniti zakone?

Pre otprilike godinu dana, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen našla se središtu debate, nakon što je vuk zaklao ponija na njenoj farmi u Donjoj Saksoniji.

Ubrzo nakon toga, odobren je odstrel životinje sa identifikacionim brojem GV950m. Međutim, životinja je za sada uspela da izbegne lovce, delom i zbog sudskih odluka koje su privremeno poništile ovu odluku.

Početkom septembra predsednica Evropske komisije je ponovo govorila o toj temi: Koncentracija čopora vukova u nekim delovima Evrope sada predstavlja opasnost za stoku, a moguće i za ljude.

Fon der Lajen je pozvala lokalne i nacionalne vlasti da „preduzmu mere gde god je to potrebno“. Zakonodavstvo EU tome ne stoji na putu.

Vuk ili poljoprivreda?

Ali na Evropsku komisiju raste pritisak da se suštinski olakša legalni lov na vukove. To zahtevaju poljoprivrednici i lovci.

„Potreban je brži i efikasniji odstrel vukova koji ubijaju životinje na ispaši, kao i pouzdan proces za regulisanje populacije vukova“, rekao je u avgustu Joahim Rukvid, predsednik Nemačkog udruženja poljoprivrednika.

U suprotnom će, kako je istakao, stočarstvo nestati iz Nemačke: „Stoka na pašnjacima – goveda, ovce, koze i konji – mogla bi biti stvar prošlosti.“

S druge strane, zaštitnici prirode pozivaju EU da se drži postojećih pravila: „Vukovi su deo evropskog pejzaža. Već smo ih skoro istrebili, sada moramo da zaštitimo njihovo mesto u ekosistemu“, kaže za DW Fabijan Ketije iz holandske organizacije Rewilding Europe.

Povratak u 19. vek – zbog straha?

Devedesetih godina prošlog veka, ponovno uvođenje vukova u Nacionalni park Jelouston u Sjedinjenim Državama doprinelo je oporavku rečnih i šumskih ekosistema.

Sve veći broj jelena i losova doveo je do oštećenja i erozije šuma. Vukovi nisu samo smanjili populaciju svog plena, već su promenili i njihovo ponašanje. Oni sada izbegavaju doline i kanjone nacionalnog parka.

Rezultat toga je da se čitava priroda Jeloustona oporavila: mnoge vrste biljaka, insekata, ptica i sisara, koje su se smatrale izgubljenim su se vratile, čak su se i reke oporavile.

U Evropi takođe postoje znaci da povratak vukova reguliše populaciju divljači i smanjuje stres za biljke kojima se ta populacija hrani: „U suštini, možemo reći da vukovi balansiraju ekosisteme“, kaže Ketije.

Vukovi izuzetno retko napadaju ljude. Prema izveštaju organizacije za zaštitu prirode WWF, u periodu od 2002. do 2020. godine ukupno je bilo dvanaest takvih slučajeva u Evropi i Severnoj Americi.

Međutim, Ketije strahuje da bi iracionalni strahovi mogli da imaju sličan uticaj kao u 19. veku: „Postoji opasnost da ponovo budu pokrenuti programi za istrebljenje. A to bi imalo strašne posledice po životnu sredinu.“

EU je sada suočena sa zadatkom da pronađe kompromis koji će zadovoljiti i ekosisteme i poljoprivrednike.