Navodno sprečen atentat na Madura

Kako je naveo, u „fašističkoj“ zaveri je učestvovao lider opozicije Huan Gvaido, a podržali su je Sjedinjene Države, Kolumbija i Čile. Gvaido je negirao sve optužbe i rekao da su mediji „izgubili računicu“ koliko je do sada bilo takvih optužbi.

Predsednik je intenzivirao gušenje aktivnosti opozicije nakon neuspešnog pokušaja puča u aprilu, koji je predvodio Gvaido.

Ministar za komunikacije Horhe Rodrigez je ukazao da su navodni puč sprečili obaveštajci iz redova grupe. Prema njegovim rečima, u navodnom puču je učestvovalo više desetina ljudi, uključujući aktivne i penzionisane oficire.

Zaveru su navodno činili planovi da se preuzmu tri ključne vojne baze i da se ubije predsednik, njegova supruga i nekoliko visokih zvaničnika u Vladi i u Socijalističkoj partiji. Rodrigez je rekao da su učesnici zavere takođe nameravali da oslobode bivšeg ministra odbrane Raula Baduela iz zatvora i proglase ga za predsednika.

Baduel se 2007. iznedrio kao istaknuti opozicioni lider nakon što je bio na funkciji u vreme mandata predsednika Uga Čavesa. Pažnju međunarodne javnosti je privukao 2009. kada je uhapšen pod optužbama za korupciju istorijskih razmera, koje on negira.

Ne aludirajući direktno na optužbe, šef kolumbijske diplomatije Karlos Olmes Truhiljo je rekao da će njegova zemlja „nastaviti da deluje političkim i diplomatskim sredstvima“ u Venecueli.

Ujedinjene nacije su saopštile da je oko četiri miliona ljudi pobeglo iz Venecuele od 2015. usred velike ekonomske krize koja je rezultirala visokom stopom nezaposlenosti i nestašicom hrane i lekova.

Gvaido se kao šef parlamenta Venecuele u januaru proglasio privremenim predsednikom zemlje i dobio podršku više od 50 zemalja, uključujući SAD i veći deo Latinske Amerike. Maduru je, međutim, lojalan ostao veći deo vojske i važni saveznici kao što su Kina i Rusija.