Nazire li se kraj grčke dužničke krize

Grčka dužnička kriza je, inače, u nekoliko navrata, pretila da uzdrma monetarnu uniju i predstavlja konstantnu pretnju stabilnosti finansijskog tržišta u Evropi. Ali izgleda da se preteći oblaci nad Atinom razilaze. Bar tako procenjuje Majkl Boje, trgovac fiksnim prinosima u Sakso banci.

– Posle više od tri godine i još jedne pomoći od kada je poslednji put namerno iskoristila tržište obveznica, Grčka vlada je poručila da je ponovo na ivici izdavanja novih državnih obveznica. Neki investitori neće zaboraviti taj poslednji put, jer se za vlasnike obveznica to pretvorilo u mračnu priču. Podsećanja radi, u leto 2015. godine, posle izjašnjavanja javnosti u Grčkoj protiv politike štednje koju je nametnuo Brisela, ta država se nalazila na samo nekoliko sati od napuštanja zajedničke valute, što je ubrzala trgovanje novim obveznicama na najnižih 40 centi za evro. Najnovija doza optimizma stiže nakon još jednog dogovora između Grčke i njenih poverilaca, kojim su se Evropska unija i MMF (nakon mnogo oklevanja) obavezali na drugi krug hitnih zajmova od više milijardi evra. Posmatrano na duži rok još više ohrabruje činjenica što sporazumom nisu predviđene olakšice za otplatu duga. To dodatno podgreva nadu da bi Atina mogla ponovo da stane na noge – komentariše Boje.

Da li je ova nada realna to će se, procenjuje Boje, videti već za nekoliko nedelja kada će se od investitora tražiti da ulažu u nove državne, najverovatnije petogodišnje, obveznice vredne više od tri milijardi evra. Za grčku vladu, predvođenu Ciprasom, to bi bio odličan izveštaj i nagrada za godine bolnih ekonomskih reformi, koje su Grci dočekali na nož.

– U junu je referentni prinos 10-godišnjih državnih obveznica pao ispod najnižeg nivoa iz 2014. godine, kada je problematični zajmodavac poslednji put posegnuo za tržištem obveznica. Nedavnim dešavanjima nisu zauzete kratke pozicije na volatilnost, jer su u međuvremenu investitori za te obveznice zahtevali čak 14 odsto, dok je sadašnji nivo od 5,25 odsto najniži od 2009. godine. Treba, međutim, naglasiti da Grčka nije jedini dužnik koji traži finansiranje. Potraga za prinosom na tržištima obveznica zabeležila je nekoliko izdvojenih izdavanja tih hartija od vrednosti, poput onih koje je Argentina štampala povodom obeležavanja stogodišnjice postojanja, koje su se loše kotirale na tržištu. Takvi primeri neće, nadam se, zaplašiti investitore željne prinosa, ali će njihove procene ponovo biti na velikom ispitu – zaključuje Majkl Boje.