NBC: Kina između problema i dobiti od posledica rata u Ukrajini

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan koji je u ponedeljak u Rimu sedam sati razgovarao s najvišim kineskim diplomatom Jangom Djiečijem, „direktno i vrlo jasno je izrazio zabrinutost SAD“ u vezi s podrškom Kine Rusiji tokom invazije i implikacijama koje bi to moglo da ima na odnose Pekinga sa svetom, rekao je u ponedeljak portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Kina je do sada izbegavala da osudi napad Rusije na Ukrajinu ili da ga nazove invazijom, opisujući svoje sve šire veze s Moskvom kao „čvrstu stenu“.

Izražavajući zabrinutost zbog humanitarne situacije i pozivajući na mirno rešenje, Peking je okrivio SAD za ukrajinsku krizu i rekao da zapadne zemlje treba da poštuju „legitimnu zabrinutost Rusije za svoju bezbednost“. Kina je uz to pdržala rusku teoriju da SAD finansiraju aktivnosti s hemijskim i biološkim oružjem u Ukrajini.

Analitičari kažu da ono što može izgledati i kao ćutanje Kine o glavnoj temi ili čak kao podrška ruskim akcijama, zamagljuje složenu računicu s kojom se ona suočava tokom ukrajinske krize koja ne ide onako kako je očekivala.

„Mislim da su mnogi iznenađeni ne samo onim što su Rusi uradili, već su iznenađeni i time koliko je administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena bila efikasna u okupljanju drugih država da bi izvršile pritisak na Rusiju“, rekao je Stiven Nađ, viši vanredni profesor na katedri za politiku i međunarodne odnose na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju.

Čak i dok su ruske trupe bile na granicama Ukrajine, Kina najverovatnije nije bila svesna da Putin planira invaziju, rekla je Jun San, direktor kineskog programa u Stimson centru u Vašingtonu. Ali Peking to neće priznati, rekla je ona.

„Ako (Kinezi) kažu da su znali, oni su saučesnici, a ako kažu da nisu znali, to znači da ih je Rusija nadigrala“, rekla je ona. „Dakle, ni jedno ni drugo nije održiva opcija“ za Kinu.

Priroda kinesko-ruskih veza je u fokusu od februara, kada su se Putin i kineski predsednik Si Đinping sastali u Pekingu i pozdravili „bezgraničnu“ saradnju svojih zemalja. U zajedničkoj izjavi, oni su izjavili da se protive bilo kakvom proširenju NATO-a kojem bi Ukrajina htela da se pridruži.

Ovonedeljnom sastanku SAD i Kine u Rimu prethodio je izveštaj američkih zvaničnika da je Rusija tražila od Kine vojnu opremu i drugu podršku jer se suočava sa sve većim međunarodnim sankcijama. Zvaničnici koji su govorili za NBC su odbili da preciziraju kakvu opremu je Rusija tražila ili kako je Kina odgovorila.

U ponedeljak je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova odbacio taj izveštaj kao „dezinformaciju“ Vašingtona. Rusija je takođe demantovala da je od Kine tražila vojnu pomoć.

Stručnjaci kažu da Peking nije očekivao potpunu rusku invaziju Ukrajine. Nekoliko dana pre no što je počela, vrhunski kineski stručnjaci bili su čvrsti u predviđanjima da se to neće desiti.

Jedan od razloga zašto je Peking možda bio nespreman za rusku akciju, rekla je Jun San, jeste to što je akcija Rusije nekompatibilna s načinom na koji Kina gleda na rat: Peking više voli da izvlači ustupke pretnjom nego upotrebom sile, rekla je ona, te pošto su Ukrajini pretile desetine hiljada ruskih vojnika duž njenih granica, Kina nije ni očekivala da će Putin izvršiti invaziju „jer nisu mislili da je to potrebno“.

San je rekla da bi Peking trebalo da je bio skeptičan prema obaveštajnim podacima o Putinovim planovima za invaziju koje su SAD navodno delile u nadi da će ga kineski predsednik Si uveriti da to ne treba da radi. S obzirom na to da su odnosi SAD i Kine na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija, rekla je San, Peking je možda sumnjao da Vašington pokušava da izazove razdor između Kine i Rusije.

Najjači dokaz da je Peking pogrešno izračunao, rekla je San, jeste „užurbana i haotična“ evakuacija kineskih državljana u Ukrajini, kojih je bilo oko 6.000. Za razliku od drugih država, Kina nije savetovala svoje građane da napuste Ukrajinu, već je kineska ambasada počela da ih registruje tek drugog dana invazije, kada je bilo prekasno za iznajmljivanje aviona.

Ruska invazija Ukrajine, gde je priznala dve otcepljene „republike“, dovela je u pitanje fundamentalne principe kineske spoljne politike, rekao je profesor Stiven Nađ. To su nemešanje u poslove drugih zemalja i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

„Ako koncept suvereniteta znači bilo šta u praksi zemlji kao što je Kina, očekivali bismo da takva zemlja ustane, da progovori“, rekao je u ponedeljak portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

U formulisanju svog odgovora na rat, Kina je morala da razmotri i posledice svog stava prema ratu u Ukrajini na Tajvan, od nje otcepljeno ostrvo koje Peking smatra svojim.

Kina takođe ima velike ekonomske interese u odnosima sa Rusijom i Ukrajinom koje su joj važni trgovinski partneri. Te zemlje su deo kineskog programa „Pojas i put“ za globalna ulaganja u infrastrukturu, a Peking ih vidi kao kapije za poslovanje širom Evrope.

Istovremeno Kina se sve više oslanja na Rusiju za uvoz energije i hrane. Nedavno je pristala da ukine sva ograničenja na uvoz ruske pšenice, izazivajući kritike da ekonomski spasava Moskvu dok druge zemlje uvode sankcije.

Bela kuća je upozorila da će se Kina suočiti sa „značajnim posledicama“ ako Rusiji pruži pomoć koja krši sankcije ili ako podrži ruske ratne napore. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je u sredu da će se Peking snažno suprotstaviti svakom pokušaju SAD da „naškodi legitimnim pravima i interesima Kine“, kritikujući izjave američke vlade kao „golo maltretiranje i prinudu“.

Iako je Kina izrazila protivljenje sankcijama, analitičari kažu da, s druge strane, ona i ne želi da pomogne Rusiji da ih izbegne.

Agencija „Blumberg“ je izvestila da dve najveće kineske državne banke ograničavaju finansiranje kupovine ruske robe, a da je Azijska infrastrukturna investiciona banka sa sedištem u Pekingu, čija članica je i Rusija, 3. marta obustavila sve aktivnosti koje se odnose na Rusiju i njenu saveznicu Belorusiju. Kina takođe odbija da Rusiji pošalje delove za održavanje aviona od kada su „Boing“ i „Erbas“ prekinuli snabdevanje, preneo je Rojters, pozivajući se na ruske novinske agencije.

Eksperti su rekli da je takođe primetno da je Kina bila uzdržana pri glasanju o rezolucijama Ujedinjenih nacija u kojima se kritikuje ruska invazija, a mogla je i da direktno glasa protiv njih.

„Mislim da je to veoma suptilan i diplomatski način da se kaže: ‘Ne!’ “ Rusiji, rekao je Džon Juan Đijang, stručnjak za kinesko-ruske odnose sa Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu u Australiji.

Đijang je istakao da je Kina uglavnom fokusirana na domaće probleme, uključujući pandemiju, ekonomiju i unutrašnju politiku, a za predsednika Sija je stabilnost najvažnija jer se priprema da traži treći mandat na kongresu Komunističke partije ove godine.

Uz to „Kina ne želi da se nastavi ovakav rat“ kakav je u Ukrajini, rekao je Đijang.

Peking je nagovestio da bi mogao da igra posredničku ulogu, barem u pregovorima o prekidu vatre. Ali ako SAD i njihovi saveznici vide Kinu kao saučesnika u omogućavanju ruske invazije, malo je verovatno da će je smatrati poštenim posrednikom, rekao je Nađ.

Vang Huidjao, savetnik kineske vlade, rekao je da je Kina u idealnom položaju da igra diplomatsku ulogu upravo zato što pokušava da izbalansira svoje interese i sa Rusijom i sa Zapadom. „Kina želi i da održi dobre odnose sa SAD“, rekao je on za NBC.

Mada je ukrajinska kriza dovela Kinu u dilemu, kažu stručnjaci, ona bi bi mogla da iskoristi ratom oslabljenuu Rusiju i da s njom pregovara o nižim cenama energije, rekao je Nađ.

Peking će takođe imati koristi ako ukrajinska kriza ponovo odvrati SAD od napora da se fokusiraju na azijsko-pacifički region, što je Vašington godinama odlagao zbog ratova u Avganistanu i na Bliskom istoku, a „Kina je pre svega bila zabrinuta zbog američke indo-pacifičke strategije“, rekla je San.

Uz to, „ako je pažnja SAD skrenuta (s tog regiona), a Rusija zbog rata postane više zavisna od Kine, Kina bi mogla iz svega izaći kao pobednik“ – rekla je za NBC Jun San, direktorka kineskog programa u Stimson centru u Vašingtonu.