Ne jenjavaju tenzije Kine i Tajvana: Kinezi u „udarnoj vežbi“ poslali 47 aviona preko Tajvanskog moreuza

Upade su izvršila 42 borbena aviona J-10, J-11, J-16 i Su-30, dva pomorska patrolna aviona I-8, avion za rano upozorenje KJ-500, kao i CH-4 i VZ. -7 vojni dron, prema tajvanskom ministarstvu odbrane.

Dodaje se da je oko ostrva primećen ukupno 71 kineski avion, a da je tajvanska vojska odgovorila tako što je poslala svoje borbene patrolne avione, mornaričke brodove i raketne sisteme koji se nalaze na kopnu.

Letovi, deo takozvane „udarne vežbe“ prema kineskoj vojsci, prate pomorsku vežbu kineske grupe nosača aviona u zapadnom Pacifiku u blizini Japana u petak, preneo je CNN.,

Kineska vladajuća Komunistička partija smatra Tajvan delom svoje teritorije, iako ga nikada nije kontrolisala.

Dugo je obećavala da će „ponovno ujediniti“ ostrvo sa kopnom Kine, i to silom ako bude potrebno.

Tenzije oko Tajvana su ove godine značajno porasle.

Poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi ostrvu u avgustu izazvala je bes Komunističke partije i trenutnu navalu vojnih vežbi.

Od tada, Peking je pojačao agresivnu taktiku vojnog pritiska na ostrvo, šaljući borbene avione preko srednje linije Tajvanskog moreuza, vodene površine koja razdvaja Tajvan i Kinu i u zonu za identifikaciju protivvazdušne odbrane ostrva.

Decenijama je srednja linija služila kao neformalna linija razgraničenja između njih, a vojni upadi preko nje bili su retki.

Najnovije aktivnosti usledile su pošto je komanda kineske vojske saopštila u nedelju da je sprovela zajedničku patrolu borbene gotovosti i „udarne vežbe“ oko Tajvana, kao odgovor na „provokacije“ između Tajvana i SAD, i to bez navođenja konkretnih detalja.

„Trupe će preduzeti sve neophodne mere za odlučnu odbranu nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, saopštila je komanda.

U petak je američki predsednik Džozef Bajden potpisao sveobuhvatan novi zakon o odbrani koji uključuje uspostavljanje programa modernizacije u odbrani Tajvana kako bi se odvratila kineska agresija.

Tajvansko ministarstvo odbrane odgovorilo je u nedelju uveče u saopštenju da veruje u odbranu svog suvereniteta.

„Saradnja između Tajvana i Sjedinjenih Država će pomoći u očuvanju slobodnog, otvorenog i stabilnog indo-pacifičkog regiona. Vojska će nastaviti da jača vojnu spremnost na osnovu neprijateljskih pretnji i potreba za samoodbranom“, dodaje se.

U novembru, Bajden se prvi put lično sastao sa kineskim liderom Si Đinpingom tokom njegovog predsedavanja na samitu G20 u Indoneziji.

Očekuje se da će se formalni bilateralni razgovori o klimatskoj saradnji nastaviti, kao i deo šireg niza sporazuma između Bajdena i Sija, pri čemu je Kina prethodno prekinula razgovore zbog posete Pelosi Tajvanu.

Vežbe u blizini Japana

Prošlog petka, Kina je takođe izvela niz vojnih vežbi u blizini japanskog južnog ostrva Okinava u Tihom okeanu, tvrde japanske vlasti.

Po Zajedničkom štabu Japana, nosač aviona Liaoning kineske mornarice, kao i dva razarača i fregata, plovili su 21. decembra oko 560 kilometara istočno od ostrva Kitadaito, koje se nalazi kod istočne obale Okinave.

Tenzije između Kine i Japana takođe stalno rastu, a Peking povećava svoje pomorske i vazdušne snage u oblastima u blizini Japana. Kina  polaže pravo na ostrva Senkaku, nenaseljeni lanac u Istočnom kineskom moru koji kontrolišu Japanci.

Ranije ovog meseca, Japan je predstavio novi plan nacionalne bezbednosti koji signalizira najveće vojno jačanje zemlje od Drugog svetskog rata, udvostručavajući potrošnju na odbranu i odstupajući od svog pacifističkog ustava suočenog sa rastućim pretnjama Kine, Severne Koreje i Rusije.