„Ne ogovarajte ga, pozovite ga“: Tokom telefonskih poziva sa svetskim liderima Tramp je postavljao jedno pitanje

Evropljani su i dalje prilično nervozni zbog Trampa, na osnovu njegove predizborne retorike „Amerika na prvom mestu“ i njegovog prvog mandata kao nekog ko napada NATO.

Ali naišao sam iznenađujuće na četiri odvojena sastanka u Parizu i Berlinu na neku vrstu prihvatanja. Sažeo ga je Bendžamin Hadad, francuski ministar za evropska pitanja.

„Radili smo sa prvom Trampovom administracijom, a radićemo i sa drugom. Morate biti emocionalno neutralni u pogledu onoga što je van vaše kontrole“, rekao je Hadad na skupu francuskih, nemačkih i poljskih stručnjaka.

Nisam čuo glas protivljenja za stolom. Velika zabrinutost na ovom sastanku, kao i na svim ostalima, bila je Trampova pozicija o Ukrajini, za koju je Hadad upozorio da bi američka „kapitulacija“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu bila „pogubna“ za Evropu.

Evropski lideri kontaktiraju Trampa od njegove pobede 5. novembra. Ono sa čime su se susreli jeste da novoizabrani predsednik postavljao pitanja o Ukrajini, umesto da postavlja zahteve.

Primer je bio poziv nemačkog kancelara Olafa Šolca za vikend nakon Trampovog izbora.

„Šta mislite o planu pobede ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog? Šta mislite o Putinu?“ pitao je Tramp, prema rečima visokog nemačkog zvaničnika upoznatog sa pozivom.

Evropljani su prikupili beleške o sličnim pozivima lidera Francuske, Poljske, Danske, Češke i drugih zemalja.

„Pozivi su bili ljubazniji nego što se očekivalo, a Tramp je više bio u režimu slušanja dobro pripremljen“, rekao je nemački zvaničnik.

Ovi optimistični komentari sigurno odražavaju želju Evrope da razvije dobar radni odnos sa Trampom u vreme krize i konfuzije.

Kao što je jedan bivši ministar spoljnih poslova sumorno rekao tokom razgovora u četvrtak u Berlinu: „To je najgora noćna mora iz evropske perspektive: na istoku, imperijalni agresor; na Zapadu, Amerika koja više nije transatlantska a u sredini, Evropa koja je slaba“.

Vodeći portparol Evrope u razgovorima sa Trampom, reklo mi je nekoliko zvaničnika, verovatno će biti Mark Rute, bivši holandski premijer koji je novi generalni sekretar NATO-a.

Rute je opisan kao „šaptač Trampu“, delom zato što je ubedio tadašnjeg predsednika nakon tirade o NATO-u iz 2018. složivši se da je Tramp bio u pravu što je zahtevao da članice alijanse troše više na odbranu.

Očekuje se da će Rute uskoro otputovati u Mar-a-Lago da razgovara o strategiji za mirovne pregovore u Ukrajini za koje je Tramp rekao da želi, rekli su mi zvaničnici.

Ruteova poruka će biti da interesi Trampa i Evrope služe „pravednom i trajnom mirom“, onim koji ne nagrađuje rusku agresiju i može da pruži trajne bezbednosne garancije za Ukrajinu, predvideo je uticajni Nemac.

Loš dogovor bi naštetio Trampu onoliko koliko bi Evropa, Rute i drugi verovatno savetovali: „Imajte na umu da morate da rešite Ukrajinu na način koji vas neće proganjati tokom vašeg mandata“, kaže nemački zvaničnik opisujući poruku Trampu.

Uslov svakog uspešnog mirovnog sporazuma jeste da se „ovaj rat nikada više neće ponoviti“, jer će bezbednost Ukrajine biti zaštićena, tvrdiće Evropljani.

Tokom privatnog sastanka u Briselu ove sedmice sa ministrima odbrane NATO-a, Rute je pozvao evropske lidere da angažuju Trampa.

„Ne ogovarajte Trampa. Pozovite ga“, savetovao je Rute, prema jednom evropskom zvaničniku koji je bio prisutan. „Pobrinite se da Amerika ostane na našoj strani“.

Rute je takođe pozvao evropske ministre odbrane da povećaju svoju potrošnju za odbranu znatno iznad cilja od dva procenta bruto domaćeg proizvoda.

„Ako se ovaj rat završi pobedom Rusije, imaćemo ohrabrenu Rusiju na našoj granici, a cena vraćanja Putina neće biti tri odsto BDP-a, već četiri ili pet odsto“, rekao je Rute grupi, prema rečima zvaničnika.

Evropljani su postavljali desetine pitanja o Trampu tokom mojih sastanaka. Na elegantnoj večeri u vili iz 18. veka u Parizu nekoliko gostiju je pitalo o ulozi Elona Maska u novoj administraciji.

Drugi su se pitali da li bi Pit Hegset, Trampov kandidat za ministra odbrane, destabilizovao američku vojsku, od koje zavisi NATO. Neko je želeo da zna da li će Tramp pokušati da se kandiduje za treći mandat.

Ista zabrinuta radoznalost bila je evidentna na skupu nemačkih stručnjaka za bezbednost u Berlinu.

Gosti su se pitali da li će Tramp, veliki „ugovarač dogovora“, pokušati da postigne dogovor o normalizaciji između Saudijske Arabije i Izraela (da, odgovorio sam), ili će angažovati kineskog predsednika Si Đinpinga (možda, ako mu kineski jastrebovi u njegovom kabinetu dozvole).

Jedan je ponudio jezivo predviđanje da će se evropski rat sa Rusijom dogoditi za četiri godine ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini.

Moj zaključak iz ovih razgovora bio je da Evropa zna da joj je Tramp potreban. Francuska i Nemačka, tradicionalna sidra Evropske unije, slabe su politički i finansijski.

Preteća Rusija je pred vratima. Tramp je lider transatlantskog saveza, sviđalo mu se to ili ne. Pitanje za proveru je kako će on raditi sa Evropom da zaustavi trenutni sukob u Ukrajini i izbegne još jednu rundu.