„Ne razmišljam mnogo o Vladimiru Putinu“: Zbog čega je Bajden odložio odluku da li će dozvoliti Ukrajini da koristi rakete dugog dometa za napade na Rusiju?

Starmer je novinarima u Beloj kući rekao da je imao veoma „sveobuhvatne razgovore o strategiji“ sa Bajdenom, ali da u pitanju nije bio sastanak „o konkretnom kapacitetu“, prenosi Glas Amerike.

Pre sastanka, zvaničnici su najavili da će Starmer izvršiti pritisak na Bajdena da podrži njegov plan za slanje britanskih projektila Storm šedou Ukrajini, kako bi mogla da vrši napade dublje unutar Rusije, dok raste zabrinutost saveznika zbog situacije na ratištu Rusije i Ukrajine.

Međutim, lider laburista je nagovestio da će Bajen i on razgovarati o tom planu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku naredne nedelje, sa „većom grupom pojedinaca“.

Dok su Bajden i Starmer sa svojim saradnicima razgovarali u Beloj kući, Bajden nije želeo da prida veliki značaj upozorenju ruskog predsednika Vladimira Putina da bi dozvola Ukrajini da koristi zapadno oružje dugog dometa u Rusiji značilo da je Zapad „u ratu“ sa Rusijom.

„Ne razmišljam mnogo o Vladimiru Putinu“, rekao je Bajden kada su ga novinari pitali o komentarima ruskog predsednika.

Međutim, iako je Bajden rekao da je „jasno da Putin neće pobediti u ovom ratu“, veruje se da američki predsednik nije još spreman da popusti pred insistiranjem Ukrajine da joj se dozvoli da projektile dugog dometa ATACMS američke proizvodnje koristi na ruskoj teritoriji.

Američki zvaničnici veruju da upotreba tih projektila ne bi načinila veliku razliku u vojnoj kampanji Ukrajine, a takođe žele da se postaraju da američke zalihe oružja ne budu ispražnjene.

Dvojica lidera kažu da su takođe razgovarali o ratu u Gazi. Britanija je nedavno suspendovala isporuke oružja Izraelu zbog strahovanja da bi moglo da bude upotrebljeno u situacijama koje predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Sjedinjene Države, koje su glavni vojni i diplomatski saveznik Izraela, još se nisu odlučile na taj korak.

Bajden i Starmer su se saglasili da su „čvrsto posvećeni“ Izraelu, ali su naglasili „hitnu potrebu“ da se postigne sporazum o prekidu vatre, i da postoji potreba da „Izrael čini više da zaštiti civile“ u Gazi, navodi se u saopštenju Bele kuće posle sastanka.

Uoči susreta Bajden-Starmer, Bela kuća je nagovestila da neće biti nekog velikog saopštenja koje se odnosi na odluku o ukrajinskom korišćenju oružja dugog dometa.

„Nema promene našeg stava o obezbeđivanju kapaciteta za napade dugog dometa koje bi Ukrajina koristila unutar Rusije. Ne očekujem neku značajnu najavu u tom pogledu“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Kirbi je u petak rekao da SAD ozbiljno shvataju Putinovo upozorenje, ali da to nije njegov novi stav.

„To je retorika koju smo ranije od njega čuli. Očigledno je pokazao da je sposoban za agresiiju i zbog toga te izjave shvatamo ozbiljno“, rekao je Kirbi.

Ukrajinski zvaničnici obnovili su svoje molbe da im bude odobreno da koriste rakete dugog dometa koje je obezbedio Zapad protiv ciljeva dublje unutar Rusije tokom ovonedeljne posete Kijevu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra spoljnih poslova Velike Britanije Dejvida Lemija.

Blinken je rekao da „ne sumnja“ da će Bajden i Starmer razgovarati o tome tokom svoje posete, napominjući da su se SAD prilagodile i „prilagođavaće se po potrebi“ kako se strategija Rusije na bojnom polju promenila.

Jezik je sličan onome što je Blinken govorio u maju, malo pre nego što su SAD dozvolile Ukrajini da koristi oružje koje je obezbedila Amerika na teritoriji Rusije.

Udaljenost je uglavnom ograničena na prekogranične mete za koje se smatra da predstavljaju direktnu pretnju, usled zabrinutosti zbog dalje eskalacije sukoba.

Pored Blinkena, i Bajden je ranije takođe nagovestio da bi donošenje odluke o promeni moglo biti u toku.

U ragovoru sa novinarima ranije ove nedelje o tome da li je spreman da ublaži ograničenja oružja Ukrajini, on je odgovorio: „Sada to rešavamo“.

Putin je u četvrtak upozorio da bi dozvoljavanje udara dugog dometa „značilo da su zemlje NATO-a, Sjedinjene Države i evropske zemlje u ratu sa Rusijom. Ako je to tako, onda, imajući u vidu promenu same suštine ovog sukoba, donećemo odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će nam se stvoriti“.

Njegove primedbe bile su u skladu sa narativom koji Kremlj aktivno promoviše od početka rata u Ukrajini, optužujući zemlje NATO za de fakto učešće u sukobu i preteći odgovorom.

Starmer je, odgovarajući na komentare ruskog lidera u četvrtak, rekao na putu za SAD da Britanija ne traži nikakav sukob sa Rusijom.

„Rusija je započela ovaj sukob. Rusija je ilegalno izvršila invaziju na Ukrajinu. Rusija bi mogla odmah da okonča ovaj sukob“, rekao je Starmer novinarima.

„Ukrajina ima pravo na samoodbranu i očigledno smo u potpunosti podržavali pravo Ukrajine na samoodbranu — kao što znate, pružamo im mogućnost obuke“.

„Ali mi ne tražimo nikakav sukob sa Rusijom — to nam nije ni najmanje namera“, rekao je Starmer.

Sastanak Bajdena i Starmera takođe dolazi uoči ovomesečnog godišnjeg sastanka globalnih lidera u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Sastanak u Ovalnoj kancelariji bio je delimično zakazan kako bi se dvojici lidera pomoglo da uporede stavove o ratu u Ukrajini, zastojima u naporima da se postigne sporazum o prekidu vatre u Gazi i drugim pitanjima uoči sastanka UN.