Foto: Shutterstock / TierneyMJNjujork tone pod teretom svih svojih zgrada, pokazalo je novo istraživanje. Ovaj postepeni proces mogao bi predstavljati probleme za grad oko kojeg nivo mora raste više nego dvostruko od globalne stope i predviđa se da će porasti između 20 i 75 centimetara do 2050. godine. Štaviše, naučnici očekuju češće i ekstremnije kišne događaje i uragane zbog klimatske krize izazvane ljudima, piše CNN, prenosi Index.hr.
„Daleko smo od toga da nas poplavi okean, ali imali smo nekoliko velikih uragana kao što su Sendi i Ida u Njujorku kada su jake kiše izazvale poplave u gradu, a neki od efekata urbanizacije su omogućili da voda uđite“, rekao je vodeći autor studije Tom Parsons, geofizičar iz Geološkog zavoda SAD.
Rad, objavljen u časopisu Earth’s Future, ima za cilj da pokaže kako visoke zgrade u obalnim, rečnim ili jezerskim oblastima mogu doprineti budućem riziku od poplava i da treba preduzeti mere za ublažavanje potencijalno opasnih uticaja.
Istraživači su izračunali masu 1.084.954 zgrade koje su postojale u pet opština Njujorka u to vreme, zaključivši da su bile teške oko 762 milijarde kilograma – što je ekvivalent otprilike 1,9 miliona potpuno napunjenih Boinga 747-400.
Sleganje zemljišta
Istraživači su zatim napravili simulacije kako bi izračunali efekte te težine na tlu, upoređujući je sa satelitskim podacima koji pokazuju stvarnu geologiju površine.
Ta analiza je otkrila brzinu kojom grad tone: „Prosek je oko 1 do 2 milimetra godišnje, sa nekim područjima većeg sleganja i do oko 4,5 milimetara godišnje“, rekao je Parsons.
Sleganje je tehnički izraz za spuštanje Zemljine površine zbog prirodnih uzroka ili uzroka koje je napravio čovek.
Studija iz septembra 2022. pokazala je da 44 od 48 najnaseljenijih primorskih gradova imaju područja koja tonu brže nego što nivo mora raste.
Novi pristup ove studije je da se posebno razmotri težina zgrada u Njujorku i kako one doprinose sleganju tla ispod njih.
Međutim, nisu sva potonuća posledica težine zgrada.
„Mogli smo da vidimo neke korespondencije gde postoji gradnja na veoma mekim površinama i veštačkom nasipu. Na drugim mestima vidimo sleganje koje je teško objasniti. Postoji mnogo različitih uzroka, kao što je postglacijalna relaksacija koja se desila nakon poslednjeg ledenog doba. ili pumpanje podzemnih voda“, rekao je Parsons.
Neke oblasti donjeg Menhetna, Bruklina i Kvinsa su među onima koje tonu brže od proseka, pokazuje studija.
„Nešto od toga izgleda odgovara građevinskim projektima koji su u toku. Ali takođe vidimo sleganje na severnom kraju Stejten Ajlenda za koje ne mogu da nađem objašnjenje, a istraživao sam razne stvari — tako da je to još uvek misterija“, rekao je Parsons za CNN.
Ne tone samo Njujork
Sleganje takođe može dovesti do ranije pretnje od poplava od porasta nivoa mora, sugeriše studija, i to ne samo u Njujorku.
„To je globalni problem. Moji koautori na Univerzitetu Roud Ajlend pregledali su 99 gradova širom sveta, ne samo na obali već i u unutrašnjosti, i velika većina njih ima problema sa slijeganjem zemlje“, rekao je Parsons, navodeći slučaj Džakarta, koja tone toliko brzo da indonežanska vlada planira da izgradi novu prestonicu na drugoj lokaciji.
„Znamo da globalni nivo mora raste i da se obale menjaju i da je ključno razumeti uticaj ljudskih aktivnosti, kao što su emisije gasova staklene bašte, na naš svet koji se zagreva. Ovo istraživanje se bavi važnim ljudskim faktorom koji je tek nedavno došao u fokusu – uticaj opterećenja urbanih zgrada na slijeganje obalnog zemljišta“, rekla je geofizičarka Sophie Coulson, postdoktorski saradnik u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamosa koja nije bila uključena u studiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
