Ne treba mešati islam sa terorizmom

Abdelhamid Šebšub, ambasador Alžira u Srbiji, ističe da je to temelj dobrih odnosa sa Srbijom. „Radimo na tome da saradnja na ekonomskom, trgovinskom i kulturnom planu bude na visini tog prijateljstva“, dodaje ambasador.

* Na nedavnom predavanju u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, podsetili ste da se devedesetih godina Alžir sam borio protiv terorizma. Ostatak sveta bio je nezainteresovan. Danas je terorizam globalna pretnja. Šta bi u borbi protiv terorizma svet, posebno Zapad, mogao da nauči od vaše zemlje?

– Tačno je da svet devedesetih godina nije pokazao solidarnost sa Alžirom, onda kada se on borio protiv terorizma. Rekao bih da su pojedine zemlje u tome bile čak i saučesnici, jer su pod izgovorom poštovanja osnovnih sloboda, teroristima davale azil i slobodu kretanja, a pojedini mediji su davali prostor za propagiranje njihove ekstremističke ideologije. Alžir je međunarodnoj zajednici neprekidno ukazivao da je ovaj fenomen po svojoj prirodi, globalan i prekograničan, kao i na to da se samo združenom akcijom na međunarodnom nivou on može pobediti. Danas se Alžiru odaje priznanje za tačnost takvog sagledavanja stvari, a države koje se suočavaju sa terorizmom, od Alžira traže da sa njima podeli stečeno iskustvo u borbi protiv ove pojave. Štaviše, Alžir ima aktivnu ulogu u međunarodnim mehanizmima za borbu protiv terorizma.

* Kako sprečiti da se rat protiv terorizma pretvori u rat protiv islama ili Arapa?

– Nije uputno mešati islam sa terorizmom. Islam je vera mira i tolerancije. A terorizam je kriminalni fenomen protiv koga se, kao takvog, treba boriti. Iz istorije učimo kako mržnja i odbacivanje drugog, onda kada ih ekstremističke struje instrumentalizuju, mogu svet da uvedu u katastrofu. Alžir, sa svoje strane, neumorno radi na uspostavljanju sveta u kome će vladati mir, solidarnost, i uzajamno razumevanje.

* Čini se da je, nakon teške decenije i građanskog rata 1991-2002. Alžir danas stabilna zemlja. Da li je moguća nova destabilizacija, posebno zbog stanja u Libiji?

– Alžir je svoju stabilnost ojačao sprovođenjem politike nacionalnog pomirenja, koju je pokrenuo predsednik Buteflika svojim dolaskom na vlast 1999, kao i kroz reforme državnih institucija. Takođe i pokretanjem ambicioznih programa ekonomskog razvoja. Situacija u Libiji, ma koliko bila zabrinjavajuća jer predstavlja izvor napetosti na našim granicama, ne utiče na unutrašnji politički i društveni život u našoj zemlji, niti na funkcionisanje naših institucija. Na bezbednosnom planu Alžir je preduzeo sve potrebne mere. A naša diplomatija i dalje ulaže napore da se iznađe rešenje za ovu krizu.

* Bivša Jugoslavija je pomagala Alžir, podržavala borbu za nezavisnost, Stevan Labudović je narodni heroj Alžira. Kako ocenjujete odnose Srbije i Alžira i da li je moguće poboljšanje, naročito u ekonomiji?

– Alžir ove godine proslavlja 63. godišnjicu početka borbe za nacionalno oslobođenje kojoj je Stevan Labudović dao veliki doprinos, slikom pokazavši svetu, pravo lice tog rata. On oličava solidarnost bivše Jugoslavije sa Alžirom. To prijateljstvo je danas temelj naših odnosa sa Srbijom, i mi, i jedni i drugi, radimo na tome da saradnja na ekonomskom, trgovinskom i kulturnom planu bude na visini tog prijateljstva.

Društvo prijatelja Alžira

Nedavno je i Društvo prijatelja Alžira u Beogradu obeležilo 15 godina postojanja. Osnovano 2002. godine, ovo društvo okuplja mnogobrojne građane koji su podržali borbu za oslobođenje alžirskog naroda, kao i mnoge poslovne ljude i diplomate koji su radili u ovoj zemlji Magreba.