Ne vidim kakvu bi korist narod imao od bojkota

Kao svetska velesila, verovatno je prirodno što Sjedinjene Države u Srbiji privlače više pažnje nego druge zemlje i ja u potpunosti razumem gorčinu koja postoji kao posledica NATO bombardovanja 1999, kaže, između ostalog, Kajli Skot, odlazeći američki ambasador u oproštajnom intervju za Danas, napominjući da srpski tabloidi rutinski objavljuju laži i izmišljotine.

Odgovarajući na naše pitanje da prokomentariše činjenicu da je često bio na naslovnim stranama, većinom tabloidnih novina u Srbiji i to u negativnom kontekstu, kao i da je antiameričko raspoloženje i dalje prisutno u Srbiji, ambasador Skot kaže da je to delimično motivisano profitom.

„Šokantne ili lascivne priče o nesrećama, zločinima i zaverama očito prodaju novine, dovoljno da mogu da priušte da stalno plaćaju kazne na osnovu nagomilanih sudskih presuda za uvredu časti. No, rade oni i za nečiji interes.“

Naš sagovornik dalje navodi da je ovo potkrepljeno objektivnim istraživanjima. Početkom godine, ističe Skot, „Raskrikavanje“ je objavilo studiju koja svedoči o tome da je „Sputnjik Srbija“ širio dezinformacije koje su u 36 slučajeva našle put i do drugih medija.

– Brojna istraživanja ukazuju na masovnu pojavu plasiranja iskrivljenih činjenica kada je u pitanju izveštavanje o Rusiji u poređenju sa SAD, što se ne odnosi samo na tabloide već i na RTS i ozbiljne novine poput Politike. Ovako otvorena manipulacija medijima je nastavak opasne nacionalističke propagande koja je na Balkanu uzela maha devedesetih. Ona ovde oblikuje javno mnjenje i po mom mišljenju nanosi štetu izgledima Srbije da ponovo zauzme mesto koje joj pripada u zajednici evropskih naroda – kaže Skot.

Odlazeći ambasador SAD je naglasio da oseća duboko poštovanje prema hrabrosti i radu profesionalnih novinara u Srbiji, uključujući i mnoge iz Danasa. Ipak, kako je dodao, „krajnje je vreme da Srbija istinski pristupi reformi medijskog okruženja u zemlji, da zaštiti istraživačke novinare i da iz medijskog prostora ukloni nevidljivu ruku nacionalizma po meri vlasti“.

* Razne međunarodne institucije su kritikovale Srbiju zbog stanja u medijima. Šta Vašington misli o medijskoj slici Srbije?

– Sjedinjene Američke Države su se uvek zalagale za slobodu štampe i slobodu govora. To su temelji demokratije. Mi zato pomno pratimo upozorenja koja dolaze od strane organizacija kao što su Transparensi internešenal i Reporteri bez granica. Ta upozorenja su se prenela i u najnoviji izveštaj Evropske unije o napretku Srbije. Ambasada SAD će nastaviti da radi zajedno sa partnerima u Srbiji i međunarodnim partnerima na unapređenju slobode medija i podršci istraživačkom novinarstvu i svima onima koji imaju hrabrosti da usmere kritičku oštricu ka korupciji, kronizmu i nesposobnosti.

* Srpska opozicija najavljuje bojkot izbora. Kako ocenjujete tu odluku?

– Moja zemlja počiva na postulatu da legitimnost vlasti proističe iz volje naroda. Slobodni i fer izbori su krajnji arbitar volje naroda. Izabrani parlament je pravo mesto za raspravu o svim problemima i tu mora biti mesta da se čuju mišljenja i stavovi svih strana. U Srbiji su u toku važni razgovori u kojima se postavljaju legitimna pitanja o zloupotrebi parlamentarne procedure, ispravnosti biračkih spiskova, nemogućnosti da se glasovi opozicije čuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. O svim ovim pitanjima potrebna je otvorena i celovita rasprava. Mi bismo pozdravili korake koji bi ozbiljno shvatili primedbe opozicije, civilnog društva i međunarodnih organizacija poput EU i OEBS-a, i uveli dalje reforme. Istovremeno, ne vidim kakve koristi narod Srbije ima od bojkota. U stvari, verovatno bi posledica bojkota bila oduzimanje srpskoj javnosti mogućnosti izbora. U krajnjoj liniji to je unutrašnje pitanje Srbije, ali ishod bi mogao uticati na ugled Srbije u svetu.

* Metju Palmer je imenovan za američkog specijalnog predstavnika za Balkan. Nedavno je rekao da je moguć sporazum između Beograda i Prištine. U oktobru će se održati izbori na Kosovu, a u Srbiji najverovatnije aprila 2020. Novembra iste godine biće i predsedničkih izbora u SAD. Da li je moguće da u takvoj predizbornoj atmosferi Beograd i Priština postignu sporazum?

– Mogućnost uvek postoji i diplomate su plaćene da premošćuju razlike i teže ka dogovoru. Još važnije je po mom mišljenju to što bi posledice neuspeha bile isuviše ozbiljne za budućnost naroda i Srbije i Kosova. Ni jedna ni druga zemlja ne mogu postići svoje strateške ciljeve ukoliko prethodno ne normalizuju svoje međusobne odnose. Svaki dan bez sporazuma je korak dalje od stabilne budućnosti za kojom čeznu oba naroda. Svaki dan bez sporazuma navodi omladinu i jedne i druge zemlje da napušta svoj dom u potrazi za mogućnostima da svoj puni potencijal ostvari negde van ovog regiona, gde ne moraju da brinu zbog političke i ekonomske neizvesnosti. Imenovanje Meta Palmera je važan signal da Amerika želi da učini sve što je u njenoj moći da pomogne Srbiji i Kosovu da postignu takav sporazum od kojeg će obe imati koristi, koji će biti trajan i doprineti stabilnosti celog regiona. Uz njegovu pomoć, ali pretežno uz pomoć mudrosti i hrabrosti političkih lidera u Beogradu i Prištini, doći će i taj dan. Što pre, to bolje.

* Kako vam danas izgleda Srbija u poređenju sa vremenom kada ste tek došli na mesto ambasadora?

– Nakon tri i po godine sutra odlazim iz Beograda sa koferima prepunim suvenira iz Srbije – od rakije, preko knjiga poezije, do ćilima – ali i punog srca, ispunjenog dragim uspomenama na moj boravak ovde. Kada govorimo o budućnosti Srbije, veći sam optimista nego ikada, mada osećam i nezadovoljstvo što se nije postiglo još više. Privreda Srbije je svakako jača i otpornija nego kada sam došao. Dug je manji, smanjena je nezaposlenost, imate pozitivan rast, pristižu strane investicije, grade se autoputevi. Ipak, ovaj rast je možda još uvek suviše spor da bi ubedio mlade ljude u Srbiji da je njihova budućnost ovde. Odliv mozgova i demografski pad bacaju senku na ovaj region i stalno me podsećaju na teški balast istorije koja navlači mračnu senku na sve države ovog regiona gušeći napore za stvaranje pozitivnog ekosistema za rast i razvoj. Normalizacija odnosa sa Kosovom stagnira, odnosi Srbije sa Hrvatskom i Bosnom su i dalje napeti, a čak je i napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji izgubilo onu energiju koju sam video kada sam tek došao ovde.