„Ne znam da li su muslimani i dalje bezbedni u Holandiji“: Nakon trijumfa desničarske partije Gerta Vildersa

„Ovi izborni rezultati su šokantni za holandske muslimane“, kaže Muhsin Koktaš iz Kontaktnog tela za muslimane i vladu. „Nismo očekivali da će takva stranka sa programom koji je protiv osnovnih principa vladavine prava ostvariti ovakav rezultat“.

Na čelu Partije slobode (PVV), Vilders je dugo ciljao na islam, opisujući ga kao fašističku ideologiju „retardirane kulture“ i „zaostalu religiju“.

Od 2004. je pod zaštitom policije, a 2016. je osuđen za diskriminaciju pošto je na predizbornom skupu Marokance nazvao „ološima“.

Iako je nastojao da ublaži svoju antiislamsku retoriku uoči izbora, manifest stranke uključuje zabranu džamija, Kur’ana i islamskih marama u vladinim zgradama. Kako su rezultati njegove stranke postali jasni u sredu uveče, Vilders je obećao da će sprovoditi politiku „u okviru zakona i ustava“.

Očigledna promena tona nije bila uteha za Koktasa. „Zabrinutsmo prilično za budućnost islama i muslimana u Holandiji“, rekao je on.

Nadao se da će se ljudi iz cele Holandije udružiti u odbrani i zaštiti vladavine prava. „Ovo je apsolutno neophodno, ne samo za budućnost muslimana, već i za budućnost mirnog holandskog društva“, dodao je on.

Sa skoro svim prebrojanim glasovima, preliminarni rezultati izbora održanih u sredu pokazali su da PVV zauzima 37 mesta, više od bilo koje druge stranke.

„Nevolja i strah su ogromni“, rekao je Habib El Kaduri, koji vodi holandsku organizaciju koja predstavlja holandske Marokance. „Vilders je poznat po svojim idejama o muslimanima i Marokancima. Bojimo se da će nas prikazati kao građane drugog reda“.

Iako ostaje da se vidi da li Vilders može da skupi dovoljno podrške da formira većinu ili postane premijer, El Kaduri je ukazao na širu poruku koju su Holanđani poslali čoveku koji je označen kao holandska verzija Donalda Trampa.

„Ne znam da li su muslimani i dalje bezbedni u Holandiji“, rekao je on novinskoj agenciji ANP. „Zabrinut sam za ovu zemlju.“

Stefan van Barle, lider partije Denka za prava manjina, odbio je da čestita Vildersu na izbornom uspehu PVV. „Činjenica da je PVV najveća partija predstavlja pretnju za milion holandskih muslimana“, rekao je on za televiziju Nos.

„Vilders želi da im oduzme prava“, dodao je on, opisujući izborne rezultate kao „pretnju našoj pravnoj državi“ i ne zaslužujući bilo kakve čestitke. „To je razlog da se sve jače borimo protiv diskriminacije“.

Vilders je u sredu uveče rekao da će nastojati da opravda nade svojih birača i obećao da će „Holandija biti vraćena Holanđanima, a cunami azila i migracije će biti obuzdani“.

U Holandskom savetu za izbeglice, tvrdolinijski stav o azilu naišao je na zaprepašćenje. U saopštenju, nevladina organizacija je istakla da je „veoma zabrinuta za ljude koji moraju da beže od rata i nasilja, sada kada je stranka koja nedvosmisleno zagovara zamrzavanje azila postala najveća u Holandiji“.

Savet je dodao da je nemoguće ignorisati VVD i NSC. Dve stranke se takođe zalažu za manji broj tražilaca azila, a takođe su dobile značajan broj glasova dok se ljudi u Holandiji bore sa pitanjima kao što su nedostatak stanova i klimatska kriza.

„Tražimo od narednog kabineta da se ne zaglavi u politici simbola koja podstiče polarizaciju“, rekao je Frenk Kandel, predsednik odbora saveta.

Iako je mogućnost da Vilders postane sledeći premijer Holandije mala, razočaravajuća je činjenica da ga je toliko glasača podržalo, rekao je Mustafa Ajranci iz turskog radničkog udruženja HTIB. „Holandski narod je dao svoj sud. To moramo poštovati“, rekao je on za NL Times.

Ajranci je rekao da će Vilders, ukoliko dobije dovoljno podrške za formiranje koalicije sa radnom parlamentarnom većinom, gledati da li će lider krajnje desnice održati obećanje, dato uoči izbora, da će delovati kao premijer ministar za sve Holanđane.

Nada je, kako je rekao, „da neće postati samo premijer Jana i Pieta, već i Mustafe i Ahmeda”.

Mohamed Aknin, istaknuti muslimanski vođa u gradu Tilburgu, rekao je da je proveo sredu uveče prenoseći WhatsApp poruke zabrinutih članova zajednice. „Ljudi se plaše da će uskoro, na primer, biti zabrana nošenja marama“.

Šta će uslediti, može se nagađati, rekao je on za javni servis Omroep Brabant. „Lisica može izgubiti krzno, ali ne i lukavstvo“, rekao je. „Tokom proteklih 20 godina bio je jasan u onome što misli. Moramo samo da sačekamo i vidimo šta može da uradi sledeće“, zaključio je.