Polovina ljudi na planeti doživela rekordno visoke temperature u proteklih deset godina

No, klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, ne odražavaju se samo na živu u termometru.

Novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije (SMO) za 2022. pokazuje njihov napredak širom sveta – od suša i toplotnih talasa na svakom kontinentu do rastuće toplote u okeanima i promena u biljnom i životinjskom svetu.

Globalna srednja temperatura povećala se za 1,15 °C u odnosu na period između 1850. i 1900. Klimatske promene prouzrokovale su štetu i gubitke koji se mere milijardama dolara, na Antarktiku nikada nije bilo manje leda, a topljenje evropskih lednika bilo je bez presedana, stoji u saopštenju SMO.

Sumorni rekordi oboreni u prethodnom periodu

U međuvremenu, bez obzira na apele naučnika i aktivista da se emisije gasova sa efektom staklene bašte hitno smanje, to se prošle godine nije desilo, pokazuju podaci u realnom vremenu.

Prema poslednjim dostupnim proračunima iz 2021. godine, koncentracije ugljen-dioksida, najvažnijeg gasa sa efektom staklene bašte, povećale su se za oko 50% u poređenju sa preindustrijskim dobom, na 415,7 ppm (parts per million). Koncentracije metana su preko 2,5 puta više i iznose 1908 ppb (parts per billion), dok su koncentracije azotnih oksida porasle za oko 25% – 334,5 ppb (parts per billion).

Koncentracije sva tri nabrojana gasa vinule su se u nezapamćene visine, a zajedno sa njima i temperature. Poslednjih osam godina je bilo najtoplijih osam u istoriji merenja – a prošla godina plasirala se kao peta ili šesta uprkos La Ninji, hladnoj fazi fenomena El Ninjo – Južna oscilacija (ENSO).

„Dok emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da rastu i klima nastavlja da se menja, stanovništvo širom sveta nastaviće da bude pod ozbiljnim uticajem vremenskih ekstrema i klimatskih događaja”, kazao je generalni sekretar SMO, Peteri Talas. „Primera radi, tokom 2022. kontinuirana suša u Istočnoj Africi, rekordne padavine u Pakistanu i rekordni toplotni talasi u Kini i Evropi uticali su na desetine miliona ljudi, izazvali nesigurnost snabdevanja hranom, podstakli masovne migracije i naneli štetu i gubitke u iznosu od više milijardi dolara.”

Oko 90% zagrevanja, koje nastaje kao rezultat oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, zarobljavaju okeani, te na taj način život na kopnu čine iole podnošljivijim.

Međutim, to znači da količina toplote u okeanskoj vodi posledično raste, pogotovo u poslednjih dvadeset godina – četvrtu godinu za redom okeani su sve topliji. Prethodni rekordi oboreni su 2021, 2020. i 2019. Čak 58% okeanske površine iskusilo je najmanje jedan toplotni talas u toku 2022.

Kako otkrivaju satelitski snimci, i nivo mora se podigao do rekordnih vrednosti u godini za nama. Od prve decenije praćenja (1993-2002), kada je iznosio 2,27 milimetara godišnje, do poslednje (2013-2022) porast nivoa mora se više nego udvostručio na 4,62 milimetra godišnje. Pojavi od 2005. do 2019. najviše doprinosi samo zagrevanje okeana kroz toplotno širenje (55%), praćen gubitkom leda na Grenlandu i Antarktiku (36%).

U februaru 2022. pokrivenost ledom na Antarktiku dospela je na najniže evidentirane nivoe, 1,92 miliona kvadratnih kilometara. To je skoro jedan milion kvadratnih kilometara manje od višegodišnjeg proseka (1991-2020). U ostatku godine, trend ispodprosečne količine leda na tom prostoru se nastavio, a minimumi su primećeni i u junu i julu.

Ni lednici u Evropi, za kojom je druga najtoplija godina ikada zabeležena, nisu ostali pošteđeni.

Na Alpima je izgubljeno pet kubnih kilometara leda. Eksperti to, pored visokih temperatura tokom leta, pripisuju i maloj količini snežnih padavina tokom zime i dužem periodu topljenja, ali i saharskom pesku koji je u te predele dospeo u martu.

Kako klimatske promene utiču na našu svakodnevicu?

Pored klimatskih indikatora, autori izveštaja fokusirali su se i na uticaje. Problem pothranjenosti, koji je zaključno sa 2021. pogodio 768 miliona stanovnika, odnosno skoro 10% ukupnog broja, pojačan je usled kumulativnih efekata hidrometeoroloških opasnosti, pandemije koronavirusa i dugotrajnih sukoba i nasilja.

Toplotni talasi za vreme prošlogodišnje predmonsunske sezone u Indiji i Pakistanu doprineli su nižim prinosima. U kombinaciji sa zabranom izvoza živa i ograničenju izvoza pirinča iz Indije nakon početka rata u Ukrajini, ovo je ugrozilo dostupnost, pristup i stabilnost osnovnih životnih namirnica na međunarodnom tržištu – a u posebno ozbiljnoj opasnosti našle su se zemlje koje su već pogođene nestašicom hrane.

Zbog dešavanja povezanih sa vremenom i klimom ljudi su se takođe selili – a za mnoge od 95 miliona već raseljenih pojedinaca uslovi su se u svetlu klimatskih promena pogoršali.

Naravno, na udaru nisu samo ljudska bića, već i biljke i životinje. Tako se cvetanje stabala trešnje u Japanu, o kojem se evidencija vodi još od 801. godine nove ere, od devetnaestog veka dešava sve ranije – kako usled klimatskih promena tako i urbanizacije. Trešnje su protekle godine potpuno procvetale 1. aprila, dok se godinu ranije to desilo već 26. marta što je najranije ikada zabeleženo u poslednjih 1200 godina.

Dolazak 117 vrsta migratornih ptica na evropski kontinent u poslednjih pet decenija pokazuje neusklađenost sa, na primer, olistavanjem i pojavom letećih insekata – što su veoma bitni faktori njihovog opstanka. Ovo rezultuje u padu populacije, posebno onih ptica koje zimuju u supsaharskoj Africi.

Negativni uticaji klimatskih promena nastavljaju se i ove godine

Prošlu godinu su, prema oceni SMO, obeležili suša u istočnoj Africi u kojoj se već pet uzastopnih godina izruči manje padavina od proseka, obilna kiša i poplave u Pakistanu koje su progutale trećinu ogromne teritorije ove zemlje i toplotni talasi u Evropi i Kini koje su na pojedinim mestima pratili sušni uslovi.

Deluje kao da ni ova godina ne donosi olakšanje na polju klimatskih promena – a to smo mogli da naslutimo već u njen osvit.

Novu godinu stanovnici čak osam evropskih zemalja dočekali su uz nikada više temperature, a među njima su Danci, Holanđani i Česi. Temperaturni rekordi prethodne obično nadmaše za svega nekoliko desetina Celzijusovog stepena, ali to nije bio slučaj u Varšavi u kojoj je 1. januara bilo 18,9 °C, za čak 4 °C toplije u odnosu na raniju maksimalnu temperaturu za taj dan.

Toplotne talase su od početka godine iskusili Argentinci, Brazilci, Urugvajci, Indijci, Tajlanđani, Kinezi… Aprilske temperature koje se mere u Španiji tipičnije su za jul. Pored vrućina, tokom kojih bi živa u termometru mogla da dosegne četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali, ova zemlja nalazi se u situaciji višegodišnje suše koja je uticala na smanjenje rezervi vode. Prvi veliki šumski požar odigrao se krajem marta, ranije nego inače – na granici između španske autonomne zajednice Aragon i grada Valensije vatra je progutala četiri hiljade hektara zemljišta.

„Klima koja nas očekuje biće veoma, veoma drugačija od klime u kojoj smo odrastali”, upozorio je direktor Službe za klimatske promene Kopernikus, Karlo Buontempo.

Kako bismo što uspešnije ublažili razorne efekte globalnog zagrevanja, neophodno je da zauzdamo porast temperature na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom. To, pre svega, znači ubrzano smanjenje korišćenja fosilnih goriva i njihovu zamenu obnovljivim izvorima.