„Nedostatak fer uslova“: Za EU, Pariz i London izbori u Rusiji održani uz represiju i zastrašivanje

Ruski predsednički izbori nisu bili „ni slobodni ni pravedni“, već su bili „zasnovani na represiji i zastrašivanju“ rekao je danas šef evropske diplomatije Žozep Borel, pred početak sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu.

On je jutros saopštio da su ruski predsednički izbori na kojima je aktuelni predsednik Vladimir Putin ponovo izabran sa 87,29 odsto glasava „održani u kontekstu snažnih restrikcija, pojačanih ilegalnim ratom agresije Rusije protiv Ukrajine“.

U saopštenju EU se ukazuje da su ruske vlasti nastavile da pojačavaju sistematsku represiju u Rusiji, usmerenu na opoziciju, civilno društvo, nezavisne medije i na „druge kritičke glasove“ pribegavajući represivnim zakonima i zatvorskim kaznama izrečenim iz političkih razloga.

EU je takođe istakla da neće priznati rezultate „ilegalnih izbora“ održanih u ukrajinskim teritorijama koje je Rusija okupirala i koje je pripojila Rusiji, a radi se o Krimu kao i četiri oblasti na istoku Ukrajine.

„Ti izbori su nevažeći i ne mogu da imaju bilo kakav legalni efekat“, navela je evropska dvadesetsedmorica u saopštenju.

Francuska je ocenila da uslovi za slobodne, pluralističke i demokratske izbore, „još jednom“ nisu ispunjeni u Rusiji, posle reizbora Vladimira Putina na mesto predsednika zemlje.

Izborni proces u Rusiji odvijao se „u kontekstu povećane represije prema civilnom društvu i svakom obliku opozicije režimu, sve jačim restrikcijama slobode izražavanja i zabrani rada nezavisnih medija“, saopštilo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Francusko Ministarstvo je i ukazalo na smrt političkog opozicionara Alekseja Navaljnog nekoliko nedelja pre izbora, posle zaoštravanja zatvorskih uslova od strane ruskih vlasti.

Pariz je izrazio žaljenje što su izbori održani bez ikakvog nepristrasnog međunarodnog posmatranja.

Francuska je takođe osudila organizaciju ruskih izbora u privremeno okupiranim ukrajinskim teritorijama, na Krimu, kao i u delovima regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, u čemu vidi novo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN. Francuska je saopštila da nikad neće priznati rezultate tih „navodnih izbora“ ponavljajući privrženost teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je danas da su izbori u Rusiji bili „izbori bez izbora“ i da se radi o nečuvenom delovanju Putina protiv sopstvenog naroda.

„Organizovati takozvane izbore u nekim delovima Ukrajine, Gruzije i Moldavije je protivno međunarodnom pravu“, takođe je rekla ona.

Šef britanske diplomatije Dejvid Kameron osudio je reizbor Vladimira Putina ukazujući da to pokazuje „obim represije u Rusiji“. ;

„Ovi izbori snažno ističu obim represije koju sprovodi režim predsednika Putina, koji nastoji da ućtuka svaku opoziciju svom ilegalnom ratu“, napisao je Kameron u saopštenju.

„Putin eliminiše svoje političke protivnike, kontroliše medije i sam se proglašava pobednikom. To nije demokratija“, rekao je Kameron i izrazio žaljenje zbog nepostojanja slobodnih i pravednih izbora u Rusiji.

On je podsetio da je Kremlj odobrio samo trojicu protivnika Putinu na izborima i da rezultat izbora nikad nije bio pod bilo kakvom sumnjom.

Ruski predsednik je ponovo izabran na dodatnih šest godina na čelu Kremlja, prema takoreći potpunim rezultatima, posle predsedničkih izbora bez opozicije.

Šefica ruske Centralne izborne komisije danas je pozdravila „rekordni“ rezultat Vladimira Putina koji je ponovo izabran sa 87,29 odsto glasvova na osnovu prebrojanih 99,75 odsto listića.