Nedoumice u EU i NATO: Gura li isporuka teških tenkova Ukrajini u direktan sukob Zapad s Rusijom

Vlade i mediji u Evropskoj uniji čija je 21 država i članica NATO, su uglavnom stali iza najnovije odluke Nemačke, Francuske, SAD i još nekih zemalja da ukrajinskoj vojsci isporuče najsavremenije lake tenkove za podršku pešadiji, ali francuski list „Mond“ u uvodniku postavlja pitanje „da li ta nova etapa samo gura rat u dalje zaoštravanje?“.

Dok su nemačka vlada i mediji podeljeni oko toga da li Kijevu isporučiti najbolji nemački teški tenk „Leopard 2“, većina u EU je ipak za to da se Ukrajini pošalju najubojitiji nemački, francuski, kao i američki i britanski tenkovi.

S tim u vezi su se pojavila i tumačenja zapadnih vojnih i bezbednosnih stručnjaka da bi samo teški, najubojitiji zapadni tenkovi mogli biti sigurna brana za moguću rusku ofanzivu na sadašnjoj liniji fronta, na obalama reke Dnjepar.

„Mond“, međutim, postavlja pitanje koje lebdi u Evropi, a to je da li je „već isporuka francuskih, američkih i nemackih lakih tenkova gurnula sukob u opasno zaoštravanje koji bi moglo da se izrodi u direktan sukob Zapadnja i Rusije“.

U raspravi oko isporuke teških tenkova Kijevu u pozadini je takvo strahovanje, te pariski dnevnik naglašava da svakako treba pomoći Ukrajini, „ali tako da to ne gura vodu na mlin ruske retorike koja zapadne demokratije prikazuje kao agresore“.

„Mond“ skreće pažnju i na važnost uloge demokratskih ustanova u ratnim zbivanjima i kaže da isporuka teškog naoružanja „postavlja pitanje političkog okvira i informisanja naših građana“.

Francuski list zato traži da se „u parlamentu temeljito razmotri francuski stav i predstavnici naroda budu uključeni u odluke koje se tiču temeljnog pitanja nacionalne bezbednosti“.

Pritom se besumnje ima na umu i jedan presedan prilikom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999, kada je tadašnji francuski premijer Lionel Žospen izjavio da se više nikad ne sme dogoditi da neku francusku vojnu operaciji protiv neke zemlje prethodno ne odobri Parlament Francuske.

Iz osvrta analitičara, medija i političara u Evropi je jasno da niko ni po koju cenu ne želi da se rat iz Ukrajine proširi na ceo kontinent i izrodi se u svetski sukob.

Mišljenja su ipak različita i tako ukrajinski portal „UA“ u zbunjujućoj analizi kaže da je „veoma važno da zapadna strategija zajamči da isporuka novog naoružanja neće zaprepastiti ruskog društvo i Vladimira Putina… da to, dakle, neće primorati Putina da pritisne nuklearni okidač“.

Ali, ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov je, zatraživši da Zapad Kijevu hitno pošalje teške tenkove, bez uvijanja rekao da „Zapad rat plaća oružjem, a Ukrajinci svojom prolivenom krvlju“.

Evropska unija i NATO su u utorak potpisali sporazum o „jačanju saradnje na višoj ravni“ i saopštili da će iduće nedelje razmotriti „svu vojnu pomoć koju treba dati Ukrajincima… sve tipove naoružanja koji se mogu isporučiti“.

U osvrtima i analizama se sve naglašenije postavlja pitanje šta je cilj Zapada u ratu u Ukrajini i ukazuje se da je američki predsednik Džo Bajden nedavno ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom rekao da to mora biti „pravedan mir“, dok je Zelenski istrajno ponavljao stav Kijeva je cilj „potpuna pobeda“.

U američkim osvrtima na razgovore Bajdena i Zelenskog je ukazivano na to da Zelenski kao neprijatelja ne vidi samo Putina, već Rusiju kao takvu.

Bajden je, kako je primećeno, bio mišljenja da rat ne može baš da se završi potpunim uništenjem Rusije kao vojne sile, pa otud Kijev mora da odluči kako da se rat okonča.