Neiskorišćeni energetski potencijal Afrike

Između ostalog, nemačka kancelarka Angela Merkel odlučna je u nameri da predsedavanje ovim skupom iskoristi za promovisanje održivog razvoja i radnih mesta na Crnom kontinentu, sa posebnim osvrtom na investicije u infrastrukturu i obnovljivu energiju. Činjenica je da mnogi Afrikanci, već odavno, imaju potrebu za novim izvorima energije. Jer, dok su pojedini delovi Afrike bogati energetskim resursima, snabdevanje ostaje problem za veći deo kontinenta. Ilustracije radi, Afrička razvojna banka procenjuje da gotovo 620 miliona Afrikanaca živi bez stalnog pristupa izvorima energije. Imajući u vidu da ekonomski najrazvijenije zemlje podržavaju napore da se zadovolji ova osnovna ljudska potreba, došlo je vreme da se uhvatimo u koštac sa jednim od najvećih razvojnih i društvenih izazova Afrike. Prema podacima Međunarodne energetske agencije, na Starom kontinentu živi 13 odsto svetskog stanovništva, ali dok se stanovnici Londona, ili Njujorka, katkad žale na slab signal mobilne tehnologije, većina žitelja afričkih gradova i sela bore se da dobiju pristup električnoj energiji, kako bi osvetlili svoje domove i kompanije. Kao što sam i ranije ukazivao, u 36 zemalja Afrike, samo dvoje od petoro ljudi ima električnu energiju celog dana, dok je u nekim državama taj udeo dvostruko manji.

Imajući u vidu navedene činjenice, ne čudi podatak da većina mladih u Africi veruje da je njihova budućnost u Evropi i šire. Pouzdano snabdevanje energijom podrazumeva više od osvetljavanja škola, bolnica i kuća, već se odnosi i na omogućavanje mladima da razviju veštine, pronađu zaposlenje i pokrenu biznis, a kompanijama da postanu konkurentne na regionalnim i međunarodnim tržištima. S obzirom na to da je električna energija suštinski preduslov za ekonomski razvoj, omogućavanje pristupa lokalnim zajednicama i kompanijama da dobiju pristup pouzdanim, „čistim“ i povoljnim izvorima, biće ključni prioritet mog predsedavanja Afričkoj uniji.

Kao što sugeriše program sastanka G-20 u Hamburgu, afričke i zapadne države podstiču se da zajedničkim snagama rešavaju suštinske probleme Crnog kontinenta. Naime, Afrika ne sme da dozvoli da izgubi generacije mladih koji će otići u Nemačku, Francusku, Italiju… a ni evropskim državama nije u interesu da se bore sa pojačanim prilivom migranata. Da bi se navedeni trendovi izmenili, potrebno je da se uspostavi saradnja između država u usponu i razvijenih zemalja, naročito u domenu energetike, za šta postoje brojne šanse. Prema izveštaju kompanije Mekinsi, objavljenom u februaru 2015, Afrika raspolaže značajnim neiskorišćenim potencijalom, uključujući gotovo 10 teravati potencijalne solarne energije, 350 gigavati hidroelektrične energije, 110 gigavati energije vetra, te 15 gigavati geotermalne energije. Mada je u prošlosti bilo suviše skupo da se dobije pristup obnovljivim energetskim resursima na Starom kontinentu, savremena tehnologija nudi rešenja koja se odnose na pokretanje novih kompanija za eksploataciju sirovina. Dakle, uz podršku inostranih investicija, Afrika će dobiti priliku da iskoristi brojne resurse koje poseduje.

Već smo se uverili kako novi izvori električne energije mogu da utiču na afričke gradove. Pre samo dve godine stanovnici Konakrija, prestonice Gvineje, imali su svetlo u svojim kućama samo šest sati dnevno, a tamošnje kompanije nisu mogle da razviju poslovanje usled nedostatka struje. Sada, zahvaljujući izgradnji hidroelektrane Kaleta, koju je podigla kineska korporacija, svi imaju osvetljenje celog dana. Gvineja nije usamljen slučaj. Od velikih panafričkih projekata koji se odnose na postavljanje vetroparkova i solarnih postrojenja, do sličnih inicijativa u Keniji, Ruandi i Tanzaniji, i velike i male afričke države počinju da, u sve većoj meri, koriste svoje prirodne resurse da otvore nova radna mesta i proizvedu čistu i pristupačnu energiju.

Autor je predsednik Gvineje i trenutno je na čelu Afričke unije