Neizvesne posledice izbora u Kataloniji

Međutim, pitanje koje je ostalo otvoreno jeste hoće li oni imati „tanku“ ili apsolutnu većinu koja bi im trasirala dalji put ka borbi za nezavisnost Katalonije.

U svakom slučaju, rešenje političke krize u Kataloniji i Španiji, zbog čega se i glasalo, ne čini se blizu.
“Tri proindependističke partije JuntsxCat, ERC i CUP možda idu ka jasnoj – iako tankoj – većini u parlamentu, ali … to neće biti apsolutni mandat kojem su se nadale”, javio je britanski Gardijan. List istovremeno dodaje da stvari ne izgledaju dobro ni za premijera Španije Marijana Rahoja: “Da li mu se ova odluka da raspiše prevremene izbore osvetila?”

Noje cirher cajtung (NZZ) je, pozivajući se na svetske agencije, javio da je posle prebrojanih 56 odsto glasova utvrđeno da su separatisti osvojili 48 odsto glasova, a ostale partije 52 odsto. Međutim, prema broju poslaničkih mesta separatisti vode sa 70 mandata od ukupno 135 u parlamentu Katalonije.

“Danas ćemo pokazati snagu našeg odlučnog naroda. Neka nas duh #1. oktobra uvek vodi“, napisao je ranije juče na Tviteru Karles Pućdemon iz, kako piše Bi-Bi-Si, “samonametnutog egzila” u Belgiji.
Pućdemon je aludirao na nezakoniti referendum o katalonskoj nezavisnosti održan 1. oktobra koji je predstavljao uvod u krizu koja je navela Madrid da ga smeni sa mesta predsednika Katalonije, raspusti lokalnu vlast u regionu i raspiše juče održane izbore.

Pućdemon se bio požalio britanskom servisu da današnji dan “nije bio normalan” jer mu u Briselu – gde se pre dva meseca sklonio pošto je zvanično optužen za pobunu, zloupotrebe i raspirivanje mržnje – nije bilo dozvoljeno da glasa. Neki njegovi separatistički saradnici bili su u Španiji uhapšeni.
Prema anketi koju je neposredno posle glasanja sinoć objavio katalonski list Vanguardia, separatističke partije su osvojile između 67 i 71 poslaničkih mandata, preneo je Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Izlaznost je bila jasno veća nego na prethodnim izborima pre dve godine, što svedoči o podeljenosti birača. Do 18 časova, dva sata pre zatvaranja birališta, glasalo je 68,32 odsto birača. Pre dve godine do tog vremena svoje glasačke listiće je u biračke kutije ubacilo 63,12 odsto Katalonaca.
Već ujutru, pre otvaranja biračkih mesta kojih je bilo ukupno 2680, birači su formirali duge redove čekajući glasanje, preneo je NZZ. I izveštač Bi-Bi-Sija za Evropu bio je iznenađen: „Prvi birači stajali su u redovima 20 minuta pre otvaranja birališta – to ove izborne godine nisam video u Berlinu, Parizu, Amsterdamu ili bilo gde drugde u Evropi“.

„Za Kataloniju je glasanje krajnje važno i nagoveštava razvoj događaja: obnove li separatističke partije apsolutnu većinu, one će nastaviti sa svojim težnjama ka nezavisnosti, kao i kurs konfrontacije sa centralnom vladom u Madridu“, preneo je ranije juče NZZ.

Dopisnik britanskog servisa kaže da se šanse za rešavanje katalonske političke krize posle izbora čine tankim. Bi-Bi-Si prenosi da je španski list Pais na jučerašnjoj naslovnoj strani prognozirao da će glasanje odlučiti million neodlučnih birača.

Pravo glasa imalo je 5,5 miliona građana. Prema anketama sprovođenim pre izbora, separatističke stranke i njihovi protivnici vodili su borbu tokom predizborne kampanje rame uz rame.
Uprkos zabrani Vrhovnog suda Španije, katalonska vlada je 1. oktobra održala referendum o nezavisnosti od Španije. Krajem istog meseca parlament u Barseloni je proglasio „Katalonsku Republiku“, podseća FAZ. Madrid je potom nad ovim poluautonomnim regionom uspostavio neposrednu kontrolu, smenio Pućdemona i druge separatističke vođe i raspisao nove izbore.
 

Katalonija u brojkama

16% stanovništva Španije živi u Kataloniji
25,6% izvoza Španije potiče iz Katalonije
19% BDP-a Španije je iz Katalonije
20,7% stranih investicija u Španiji je u Kataloniji
(Izvori: Ministarstvo ekonomije, industrije i konkurencije, Eurostat, Banka Španije)