Neizvesnost američkih izbora: Preti li opasnost da SAD povuku pomoć Ukrajini i da li bi druge zemlje sledile taj primer?

Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin računa upravo na ovakav scenario.

Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022, Sjedinjene Države su ovoj ratom razorenoj zemlji pružile više od 60 milijardi dolara pomoći, od čega je 43 milijarde dolara vojne pomoći.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je u zadnjoj sedmici avgusta najavio još jedan paket pomoći Kijevu koji uključuje municiju i projektile i iznosi 250 miliona dolara.

Ove brojke čine SAD najvećim finansijskim donatorom Ukrajine.

Ali 18 meseci nakon početka ruske invazije, neki Amerikanci sumnjaju da je pomoć vredna cene.

Šta kažu republikanski kandidati za predsednika?

Prošle sedmice, osam republikanaca u trci za predsedničku nominaciju svoje stranke žestoko su se sukobili oko tog pitanja.

Među njima je bilo i onih koji su rekli da bi, pobede li na predsedničkim izborima 2024, američku pomoć Ukrajini uslovili povećanjem pomoći iz Evrope.

„Evropa se mora uzdići. Nateraću Evropu da ustane i radi svoj posao“, rekao je Ron DeSantis, guverner Floride.

Nakon Sjedinjenih Država, institucije Evropske unije najveći su donatori Ukrajine. Sliede Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Poljska, Francuska i tako dalje.

DeSantisov izazivač, Vivek Ramasvami, otišao je još dalje, rekavši da neće podržati povećanje finansiranja za Ukrajinu.

„To je katastrofa“, rekao je ovaj biznismen bez iskustva u javnoj službi.

„Branimo se od invazije preko tuđe granice, kada ti vojni resursi koje bismo trebali koristiti da sprečimo invaziju naše južne granice, ovde u SAD“, rekao je Ramasvami, misleći na granicu s Meksikom zbog velikog priliva migranata koji su ušli u SAD.

Nekoliko drugih kandidata, uključujući bivšeg potpredsednika Majka Pensa, bivšu guvernerku Južne Karoline Niki Hejli i bivšeg guvernera Nju Džerzija Krisa Kristija, kritikovali su te stavove, braneći kontinuiranu podršku Sjedinjenih Država Kijevu.

Kandidat Donald Tramp, koji vodi u anketama, nije učestvovao u raspravi, ali je u intervjuu objavljenom na platformi X, nekada poznatoj kao Tviter, rekao da Rusija nikada ne bi napala Ukrajinu da je on predsednik.

Tramp, koji je bio na položaju američkog predsednika od 2017. do 2021. godine, nije pružio nikakve dokaze za ove tvrdnje.

Podrška za dodatna sredstva za Ukrajinu opada

Prema anketi koju je prošlog meseca objavila televizijska mreža CNN, 45 posto Amerikanaca podržava način na koji je trenutni predsednik Džo Bajden, koji će se kandidovati za reizbor, rešio situaciju u Ukrajini.

Međutim, prema istoj anketi, većina Amerikanaca, njih 55 posto, ne odobrava to što Kongres odobrava dodatna sredstva za Ukrajinu, dok 45 posto kaže da bi Kongres trebao odobriti takva sredstva.

Ovo istraživanje sprovedeno je od 1. do 31. juna na uzorku od 1.279 punoletnih osoba.

Poređenja radi, anketa sprovedena u prvim danima ruske invazije krajem februara 2022. pokazala je da 62 posto Amerikanaca smatra da je trebalo da Sjedinjene Države učine više.

Bez SAD, „Ukrajina neće moći dalje“

Penzionisani američki general Stiven Tviti kaže da je teško odrediti hoće li se američka pomoć Ukrajini nastaviti istim intenzitetom, s obzirom na neizvesnost američkih izbora.

„Nadam se da će SAD i naši NATO saveznici nastaviti da podržavaju Ukrajinu. Važno je da gledamo širu sliku, u pogledu pretnje miru i bezbednosti na evropskom kontinentu“, kaže Tviti.

Ben Hodžis, bivši zapovednik američke vojske u Evropi, kaže da bi Bajden trebalo više da se potrudi da objasni svojim građanima zašto je „uspeh u Ukrajini u interesu Amerike i njenih saveznika“.

„U suprotnom bi snažna dvostranačka podrška [Ukrajini] mogla početi da slabi sledeće godine“, kaže on.

„Amerikanci će se fokusirati na izbore, dok bi predsednikovi politički protivnici mogli pronaći priliku da kritikuju njegovu politiku“, dodaje.

Hodžis kaže da je to ono čemu se Kremlj nada: slabljenje ili smanjenje podrške SAD-a i Zapada Ukrajini.

Ruski zvaničnici su u više navrata kritikovali vojnu pomoć sa Zapada, rekavši da ih ona čini sukrivcima u sukobu u Ukrajini.

Mark Kancijan, penzionisani pukovnik američkih marinaca, kaže da bi „bez učešća SAD globalna podrška Ukrajini potonula. A bez vspoljne pomoći Ukrajina ne bi mogla nastaviti rat”.

Prema njegovim rečima, moguće povlačenje pomoći verovatno će biti popraćeno zahtevom za rešenje sukoba putem dogovora.

„To znači prekid vatre, što bi Rusiji donijelo delimičnu pobedu“, kaže Kancijan.

Zapadni saveznici u više navrata obećavaju da će pomoći Ukrajini „koliko god bude potrebno“, ali često ne preciziraju koliko je potrebno za šta.

Glavni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg rekao je da „koliko god bude potrebno“ znači podršku ciljevima koje su postavili predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ukrajinski narod, a oni uključuju: povratak područja koje je okupirala Rusija, uključujući Krim, i proterivanje ruskih snaga s ukrajinske teritorije.

Za generala Hodžisa, izraz „koliko je potrebno“ je „prazan“. Prema njegovim rečima, to koriste mnogi lideri kako bi izbegli ono što bi trebalo reći, da „želimo da Ukrajina pobedi“.

„Ne možemo znati šta bi se dogodilo da je Putin prevladao u Ukrajini, ali varvarstvo koje je pokazao dobar je pokazatelj“, napisao je Vašington post u tekstu iz juna.

„Zapad mora Ukrajini osigurati oružje koje joj je potrebno da preživi… Dužnost je civilizovanog sveta da zaustavi još jedan užas“, navodi američki list.