Neka od otkrića koja su najviše impresionirala naučnike tokom 2021. godine

Od majstora parkura, preko iznenađujućih menija pojedinih vrsta, do onih koje su sposobne da hodaju po donjoj površini vode, ovo su stvorenja za koja naučni časopis Sajens njuz tvrdi da su najviše impresionirala naučnike u 2021.

Obezglavljeni puževi koji se regenerišu

Zahvaljujući spektakularnoj sposobnosti da regenerišu celo telo, morski puževi vrste Elysia mogu da stvore celo novo telo samo iz glave. Za neke vrste se i ranije znalo da mogu da regenerišu čitavo telo, čak i iz nekoliko odsečenih delova, ali ovo je prvi put da su naučnici otkrili da neko biće koje ima srce i toliko složenu strukturu tela ima takvu sposobnost.

Glave mladih primeraka Elysia morskih puževa mogu da se „otkače“ od ostatka tela i nastave da pužu okolo dok im ne izraste novo telo, navodi se u izveštaju istraživača sa Nara ženskog univerziteta u Japanu. U roku od nekoliko sati glave koje su odvojene od tela počinju ponovo da se hrane algama, a posle oko 20 dana izrasta im celo novo telo, uključujući srce i sve ostale organe. To je prvi slučaj da su naučnici izvestili o, kako kažu, toliko „dramatičnoj regeneraciji celog tela“ do sada. Iako naučnici još ne mogu sa sigurnošću da tvrde zbog čega se glave ovih morskih puževa odvajaju od tela, smatraju da ovakvo samoobezglavljivanje može da bude od velike pomoći prilikom napada predatora, ali i da odbacivanje tela puževima omogućava veoma efikasan, iako prilično drastičan, način da se očiste od parazita.

Veverice majstori parkura

Ljubitelji parkura ne moraju da gledaju dalje od drveća da bi pronašli inspiraciju – naučnici su utvrdili da vazdušne akrobacije koje veverice izvode čine ove male glodare majstorima veštine. Svi smo imali prilike da u prirodi vidimo neke od primera ludih stvari koje veverice rade skačući sa drveta na drvo, ali niko nije obraćao previše pažnje sve dok Natanijel Hant, biolog na Univerzitetu u Nebraski, Omaha, nije poželeo to da istraži. Da bi to postigao, on i njegove kolege su napravili veštačke prepreke u šumskom okruženju u predgrađu kampusa univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Zatim je tim istraživača koristio kikiriki da namami veverice da trče i skaču u nizu akrobatskih testova. Otkrili su da, poput majstora parkura – sporta u kojem ljudi skaču, odskaču od površina i penju se po različitim preprekama – veverice mere savitljivost grana prilikom skakanja. Detaljno istraživanje načina na koji veverice kreću po uskim granama koje se savijaju i njišu na vetru – kada bi i najmanja greška mogla da bude kobna – pokazalo je da ovi glodari u delićima sekunde prave proračune o postizanju uravnoteženosti između stepena savijenosti grane i razmaka između delova drveća na koje planiraju da doskoče. A kada su u pitanju naročito izazovni skokovi, koriste tehnike u parkur stilu kako bi odskočile sa usputnih vertikalnih površina i tako ublažile prizemljenje.

Stvorenja sa iznenađujućim menijem

Istražujući odnose predatora i plena, naučnici su ove godine otkrili da pojedine vrste jedu one za koje se nikada ne bi pomislilo. Na tipičnom meniju za večeru pauka nalaze se insekti, crvi ili čak manji gušteri i žabe. Ali neki od njih imaju više avanturistički ukus i mogu da pojedu zmije čak i do 30 puta veće od sebe. Najupečatljiviji primer je australijski pauk sa crvenim leđima. Ne uključujući noge, ženka ove vrste je veličine M&M bombonice. Ali, ona može da savlada veliki plen poput mlade australijske istočne smeđe zmije, koja je među najotrovnijim primercima na svetu.

Kada se zmija uplete u paukovu mrežu, on je hitro obmotava dodatnim lepljivim nitima kako bi je savladao, da bi joj zatim zadao otrovan ujed koji će je na kraju usmrtiti. „Jako je interesantno što tako mali pauk može da ubije smeđu zmiju. Fascinantno je i pomalo zastrašujuće“, kaže biolog Martin Nifeler sa Univerziteta u Bazelu, Švajcarska.

Kornjače ne love. Ovi glomazni biljožderi provode dane ležerno žvaćući zeleniš, a ne vrebajući plen. Zato je Džastin Gerlak, biolog sa Kembridž univerziteta, bio u neverici kada je pogledao video-snimak na kojem je jedna gigantska kornjača uhvaćena kako vreba, ubija i jede mladunče ptice. Najpre je pomislio da su njegove kolege pogrešile. Ali snimak je bio neosporan. To je prvi dokumentovani primer da kornjače love, objavili su istraživači 23. avgusta u časopisu Karent bajolodži.

Gerlak smatra da je ova kornjača i ranije lovila plen, pošto njeni promišljeni pokreti ukazuju na prethodno iskustvo. On ima u planu da istraži da li se takvo ponašanje javlja i među drugim primercima, ali kaže da je samo taj jedan video promenio celokupan njegov pogled na ove reptile. „Ljudi ne misle da ima bilo šta interesantno u ponašanju kornjača. Ali ovo je dokaz da imamo još mnogo toga da naučimo na tu temu“, zaključuje Gerlak.

Buba koja prkosi zakonima fizike

Sposobnost stenica gazivoda da hodaju po vodi je već dovoljno neverovatna, ali ono što bube veslari rade nadmašuje i to: one hodaju naopačke, držeći se za površinu vode sa donje strane. Pošto su veoma mali, insekti imaju sasvim drugačiji odnos sa mestom na kojem se susreću voda i vazduh nego veće životinje. Površinski napon omogućava insektima poput stenica gazivoda da se kreću po površini mirne vode. Ali, naučnici su otkrili da bube veslari mogu da se kreću sa donje strane površine voda kao da je u pitanju čvrsta staklena ploča. Tokom jednog istraživanja u junu ove godine po prvi put je detaljno dokumentovan ovakav neuobičajen način kretanja. Ovi insekti koriste mali mehur vazduha da prilepe svoj stomak na donju stranu površine vode, ali za sada ostaje misterija kako hodaju a da ne naruše površinski napon vode.

Džon Gold, bihejvioralni biolog sa univerziteta Njukasl u Kalaganu, Australija, video- kamerom je zabeležio kako se ova buba kreće po donjoj površini vode kao da se nalazi na nekoj ravnoj, čvrstoj površini, povremeno zastajkujući i menjajući pravac. Iako još nije potpuno jasno kako ovim insektima to uspeva, naučnici imaju neke ideje. Na Goldovom snimku se vidi da buba za stomak ima zakačen mehurić vazduha. Naučnici smatraju da možda sila uzgona mehurića pomaže insektu da se drži za donju površinu vode, što mu omogućava da vrši pritisak na granicu između vode i vazduha sa svakim korakom, stvarajući nešto što je Gold opisao kao „sićušna ispupčenja od vode koja se nalaze na nogama bube“.

Veličanstveni karaoke šampion

Mužjak australijske ptice pevačice poznate pod nazivom veličanstvena lirorepa opravdava ovo ime svojim izuzetnim vokalnim sposobnostima, oponašajući gotovo svaki zvuk koji čuje u svom okruženju, čak i motorne testere. Ali, naučnici su sada po prvi put zabeležili da jedna ptica imitira oglašavanje i zvuke lepeta krila različitih vrsta ptica odjednom. Nije pouzdano utvrđeno šta je razlog tome, ali naučnici smatraju da je moguće da veličanstvena lirorepa ptica na taj način pokušava da kreira specifičan ekološki zvučni pejzaž povezan sa dolaskom predatora.

„Kada slušate veličanstvenu lirorepu, čujete veoma glasnu, veoma lirsku, dramatičnu izvedbu oglašavanja mnogih različitih vrsta australijskih ptica. Ali kada sam počela da pravim snimke njihovog oglašavanja i detaljno da ih proučavam, shvatila sam da one rade i nešto sasvim izvanredno“, kaže Anastasija Dalziel, bihejvioralna ekološkinja sa Univerziteta u Vulongongu u Australiji. Ona je zapazila da se zvuci koje lirorepe pevačice proizvode gotovo potpuno poklapaju sa oglašavanjem jata drugih vrsta ptica koje, kao potencijalni plen, kada primete predatora, počinju sa puštanjem glasnih i agresivnih zvukova u pokušaju da zastraše i oteraju pretnju.

Polarni medvedi koji rukuju oružjem

S obzirom na to da je morž težak čak do 1.300 kilograma, ima ogromne kljove i praktično neprobojnu lobanju, gladnom polarnom medvedu je gotovo nemoguće da ga ubije. Ali, istraživači su otkrili da su neki polarni medvedi uspeli da pronađu rešenje za to – udaraju morža u glavu blokovima kamena ili leda.

Već više od 200 godina Inuiti na Grenlandu i na istočnom kanadskom delu Arktika su ispredali priče o polarnim medvedima koji koriste takve alatke kada love. Pa ipak, istraživači, prirodnjaci i drugi naučnici su uglavnom odbacivali takve priče, poistovećujući ih sa mitovima poput onoga o medvedima koje menjaju oblik. Ali, uporno pojavljivanje ovakvih izveštaja, uključujući i onaj potkrepljen fotografijama mužjaka polarnog medveda u jednom japanskom zoološkom vrtu, naveli su Jana Stirlinga, jednog od vodećih svetskih biologa specijalizovanih za polarne medvede, i njegov tim da ih dodatno istraže.

Kako su ustanovili, polarni medvedi zaista koriste alatke, iako retko, prilikom lova na morževe upravo zbog njihove veličine. Osim toga, otkrili su da se polarni medvedi tokom lova služe i trikovima, poput onoga kad se prave da spavaju kako bi prevarnom naveli mlade foke da pomisle da je bezbedno da im se približe. Kada su u pitanju životinje, upotreba alatki prilikom rešavanja problema se smatra znakom visokog nivoa onoga što ljudi nazivaju inteligencijom. Iako naučnici raspolažu malim brojem podataka o kognitivnim sposobnostima polarnih medveda, Stirling kaže da su ove godine prikupili veliki broj informacija koje ukazuju da su oni mnogo pametniji nego što se ranije verovalo.