Američka obaveštajna zajednica veruje da su za napad automobilom bombom u kojem je poginula Darja Dugina, kćerka istaknutog ruskog političkog aktera Aleksandra Dugina, odobrenje dali elementi u okvirima ukrajinske vlade, piše CNN, pozivajući se na izvore koji su upućeni u obaveštajne podatke.
Sjedinjene Države nisu znale za plan pre ubistva, naveo je izvor, i još uvek nije poznato za koga tačno SAD veruju da je dao zvanično odobrenje za atentat.
Takođe nije poznato da li američka obaveštajna zajednica smatra da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski znao za zaveru ili je dao odobrenje za nju.
Međutim, izgleda da otkrića obaveštajnih agencija, o kojima je prvi izveštavao Njujork tajms, potkrepljuju otkrića ruskih vlasti da je napad automobilom bombom bio „unapred planiran“.
Rusija je optužila ukrajinske državljane za napad, što je Ukrajina snažno demantovala nakon eksplozije.
Upitan za komentar, zvaničnik ukrajinske vojne obaveštajne službe je u sredu uveče rekao za CNN nakon objave najnovijih izveštaja da ukrajinska agencija nema novih informacija u smrti Dugine. Ubrzo nakon njene smrti isti zvaničnik je rekao za CNN da Ukrajina nema ništa s njenim ubistvom.
Savet nacionalne bezbednosti, CIA i Stejt department su odbili da komentarišu.
Zvaničnici američkkih obaveštajnih službi veruju da je Dugina vozila automobil svog oca u noći kada je ubijena i da je njen otac bio prava meta operacije, rekao je jedan od izvora.
Dugin je ruski ultranacionalista i filozof, koji je žestoki zagovornik rata Rusije u Ukrajini. I prijatelj Dugine je rekao za rusku državnu novinsku agenciju Tass ubrzo nakon eksplozije da je ona vozila očev automobil.
Samo nekoliko dana nakon smrti Dugine, ruske vlasti su optužile jednu Ukrajinku da je daljinski aktivirala bombu, koja je bila postavljena u Tojotin lend kruzer prado Dugine, te da je onda kolima preko regiona Pskov pobegla u Estoniju.
Oleksi Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost, odmah je demantovao te optužbe. „Nemamo ništa sa ubistvom ove dame – ovo je delo ruskih specijalnih službi“, rekao je u avgustu.
Savetnik Zelenskog Mihail Podoljak je takođe u to vreme rekao da optužbe Rusije odražavaju „fiktivni svet“ u kojem radi ruska vlada.
Ako su tačni, obaveštajni podaci koji se povezuju sa ukrajinskom vladom ukazali bi na smelo širenje tajnih operacija Ukrajine s ciljem targetiranja poznate političke figure u blizini Moskve.
Napadi Ukrajine na teritoriju Rusije su do sada bili uglavnom ograničeni na napade na skladišta goriva i vojne baze u gradovima duž rsko-ukrajinske granice, kao što je Belgorod.
SAD, međutim, nemaju dobar uvid u sve planirane napade Ukrajine, rekli su izvori za CNN.
Ukrajinski zvaničnik je rekao za CNN da saznanja američke obaveštajne zajednice nisu bila tema razgovora na sastanku savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Džejka Saliovena i šefa kabineta Zelenskog Andrija Jermaka u Istanbulu ranije ove nedelje.
Nije poznato da li je u skorije vreme američki predsednik Džozef Bajden pokrenuo to pitanje u utorak u telefonskom razgovoru sa Zelenskim.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost je odbio da komentariše.
Dugina, koja je imala 29 godina kada je ubijena, bila je javna ličnost i često se pojavljivala kao komentator na ruskim TV mrežama koje propagiraju antizapadne, nacionalističke narative.
CNN je ranije pisao da je Dugina vodila i sajt na engleskom i turskom, koji je poznat pod nazivom Junajtid vorld internešnel, koji je i sam bio deo širih napora za širenje propagande, poznatih kao „Projekat Lahta“.
Stejt department je optužio „Projekat Lahtu“ za razmeštanje onlajn „trolova“ s ciljem mešanja u izbore u SAD.
SAD su uvele sankcije i Duginom i njegovoj kćerci nakon početka ruske invazije u februaru, optužujući ih za širenje propagande i napore za destabilizaciju Ukrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.