Nelikvidnost privatnog sektora i visoka inflacija – najveći izazovi

Ovaj aspekt je utoliko značajniji u trenutku kada je u Turskoj uveden novi predsednički sistem koji će uticati na donošenje i vođenje ekonomske politike zemlje koja je u 2017, sa ukupnim bruto domaćim proizvodom (BDP) vrednim 851,1 milijardi dolara, bila 17 najveća privreda na svetu, a šesta u Evropi. Podsećanja radi, 18. jula 2016. tržišta u Turskoj otvorena su bez velike špekulacije o uticaju neuspelog puča na domaću privredu. Vlada je radi suzbijanja potencijalnih negativnih uticaja produžila jeftinije kreditne linije kompanijama i omogućila poreske olakšice domaćinstvima. To je povećalo izdavanja u svim oblastima, od potrošnje do investicija. U trećem kvartalu 2016, BDP je opao za 1,3 odsto, prvi put od globalne finansijske krize iz 2008, pre svega kao reakcija na nesigurnost vezanu za pokušaj puča. Do preokreta je, međutim, došlo već u poslednjem kvartalu iste godine kada je zabeležena stopa rasta od 3,5 odsto. Već u 2017. Turska je postala jedna od zemalja sa najvišom stopom rasta (7,4 odsto) među svim članicama Grupe 20 (G20) najznačajnijih privreda sveta. Istim tempom privredni rast je nastavljen i u prvom kvartalu 2018.

Neki analitičari, uključujući donedavnog ministra finansija Turske Mehmeta Simseka, tvrde da je privredni rast protekle dve godine zavisio od domaće potrošnje, najvećim delom finansirane spoljnim dugovima. Podozrenje izaziva i inflacija, najviša od 2003, od 15,4 odsto na godišnjem nivou ovog junu. S druge strane, ekonomisti naklonjeni vlasti relativizuju pitanje koliko su veliki turski dužnički problemi i ističu da turskli javni dug nije u opasnosti. Podaci, inače, govore da je do kraja 2017, javni dug Turske iznosio 28,3 odsto BDP-a, isto kao i 2016, što ukazuje na to da nije bilo pogoršanja u javnim finansijama. Prema Mastrihtskim makroekonomskim kriterijumima vladin dug u odnosu na BDP ne sme biti veći od 60 odsto. U evro zoni, prosečan javni dug, u odnosu na BDP, iznosi 86,7 odsto tako da je Turska u mnogo boljoj poziciji od mnogih zemalja Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ilustracije radi, spoljni dug u odnosu na BDP je 313,4 odsto onog u Velikoj Britaniji, 140,5 odsto (u Nemačkoj), 98,1 odsto (u SAD) i 65,3 odsto (u Maleziji). Takođe, Turska je u boljoj poziciji i zbog rezervi centralne banke koje dostižu 107 milijardi dolara, što je svojevrsni „jastuk“ koji amortizuje potencijalni pad.

Ali, ima i onih analitičara koji procenjuju da bi, ukoliko se ne reši višegodišnji problem deficita tekućeg računa, rastuća nelikvidnost privatnog sektora, uz visoku inflaciju, mogla da dovede do finansijskog ćorsokaka. Za tursku privredu bi mogao da bude problematičan i trend visokog rasta podstaknut rastućim dugom. Ipak, ekonomisti naklonjeni vlasti, smatraju da su ti rizici preuveličani u zapadnim medijima. Gotovi svi analitičari saglasni su, međutim, da bi Turska trebalo da se usmeri na reforme koje podrazumevaju izvoz visokokvalitetnih roba, stimulisanje domaće štednje, energetsku nezavisnost… Vlada je, kratkoročno, zaključila dobar posao izbegavanjem negativnih posledica pokušaja puča, sada je vreme da se Turska vrati na stabilan put i fokusira na dugoročne reforme.

Balast privatnih dugova

Prema oceni pojedinih analitičara, stvarni problem predstavljaju privatni dugovi, za koje, bar za većinu, garantuje Vlada. Turski spoljni dug, koji iznosi 53,2 odsto BDP, već šestu godinu za redom, beleži rast. Čini se čak da je u periodu nakon neuspešnog pokušaja puča prisutan rastući trend zaduživanja. Taj trend je posledica jačanja dolara i reakcija na moneratno zatezanje Federalnih rezervi. U nekim zapadnim medijima spekuliše se da bi taj proces mogao da dovede do ekonomskog nazadovanja. Ohrabruje, međutim, podatak da je spoljni dug Turske (u odnosu na BDP), računajući i privatna dugovanja, znatno niži nego u drugim razvijenim ekonomijama.

Tanžu Bilgič, ambasador Republike Turske u Srbiji

Privredu čekaju bolji dani

Ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič je u razgovoru za Biznis dodatak izrazio očekivanje da će sa predsedničkim sistemom privreda biti još delotvornija.

– Turska pivreda je u prethodnih 15 godina bila veoma uspešna. U prilog tome govori podatak da je od 2002. BDP po glavi stanovnika gotovo utrostručen, porastao je sa 3.581 na 10.597 dolara u 2017. Meren paritetom kupovne moći, BDP je prošle godine nadmašio 28.520 dolara. Činjenica je, međutim, da posledice globalne ekonomske krize i kursnih razlika osećaju ne samo u Turskoj već i u spoljnom okruženju. Dolar je veoma brzo rastao što je uticalo i na vrednost lire. No, mislim da je to sada zaustavljeno. Sa novom vladom i novim ministrom finanija i trezora mislim da će turska privreda u skoroj budućnosti doživeti bolje dane – procenjuje naš sagovornik.

Komentarišući izvozne rezultate Bilgič kaže da izvoz turskih firmi raste u svakom kvartalu u proseku za sedam odsto. U prvom kvartalu ove godine vrednost izvoza premašila je 41,2 milijardi dolara i veća je za 8,9 odsto nego u istom periodu 2017. Raste i broj turista. procenjuje se da će u ovoj godini Tursku posetiti više od 40 miliona gostiju. „Naravno da takvi rezultati imaju uticaja na spoljnu politiku i ulaganja turskih investitora, što se možete videti i u Srbiji. Turske kompanije dolaze privučene novim poslovnim mogućnostima u Srbiji“, zaključio je ambasador Turske u Srbiji i naglasio da svi ovi pokazatelji govore u prilog tome da turskoj privredi ide dobro.