Nema besplatne večere, ali ni besplatne edukacije: Kraj „robovlasničkih ugovora“?

Drugim rečima, ne žele obavezu da moraju da rade pet godina nakon specijalizacije u ovim bolnicama, niti pristaju da plate nadoknadu ako odu u drugu ustanovu, piše Jutarnji list.

U ovom trenutku odšteta iznosi oko 35.000 evra.

Zaključak je da će se „o tome još razgovarati, ali se mora voditi računa i o javnom interesu, što znači da manje atraktivne bolnice ne bi ostale bez lekara” jer većina želi da radi u velikim gradovima.

Naime, poslednjih nekoliko godina lekari pominju takozvane „robovlasničke ugovore“, uz napomenu da takve obaveze ne postoje u drugim evropskim zemljama.

Novi trendovi

Međutim, tokom čitave rasprave o „robovlasničkim ugovorima“ gotovo da se nije postavljalo pitanje uslova za specijalizacije koje oglašavaju privatnici, koji su donedavno bili retkost.

Ipak, u poslednje vreme sve je više privatnih klinika koje oglašavaju specijalizacije, a na pitanje Jutarnjeg lista da li su kandidati imali neke obaveze prema njima po završetku školovanja, većina njih je rekla da se to „podrazumeva jer ne mogu sebi da priušte da hiljade evra odu u vodu“, odnosno konkurenciji.

„Do sada smo imali pedesetak specijalizacija za doktore koji su radili sa nama i naravno da su imali obavezu prema klinici. Pokušaj da se stvori osećaj da prenošenje znanja ništa ne vredi je neprihvatljivo“, ističe Nikica Gabrić, vlasnik Klinike Svjetlost.

„Omogućite im da nešto nauče, a koštaće ih oko 100.000 evra, ali samo ako napuste kliniku odmah po završetku specijalizacije. Mi tu obavezu nemamo da bismo zaradili. U praksi nikada nikome nisam naplaćivao specijalizaciju ako su otišli nešto ranije, ali moraju da završe minimum četiri godine“, dodaje on.

„Na primer, neko dobije priliku da ode u Abu Dabi ili London i ne naplaćujete mu preostalo neiskorišćeno vreme, tj. drugu državu, ali ako bi išao kod konkurenta, onda se naplaćuje“, objašnjava Gabrić.

Dodaje da bi nepostojanje obaveze nakon specijalizacije značilo da većina specijalista ostaje u Zagrebu ili nekom drugom većem gradu.

Ovo nije dobro za Hrvatsku. Kaže da poenta nije u kazni, već da se uradi ono što je dogovoreno.

„Ljudi moraju da shvate da nema besplatne večere, ali nema ni besplatnog obrazovanja. Obrazovanje nešto vredi. Osim toga, ceo radni vek će biti uložen u tog doktora. Moraju se dogovoriti naknade. Ne možemo potpuno liberalizovati specijalizacije“, zaključuje Gabrić.

Naime, specijalizacije kod privatnika tek postaju aktuelne jer većina privatnih zdravstvenih ustanova donedavno uopšte nije oglašavala sopstvene specijalizacije.

Imali su veliki fond javnog zdravlja i uspešno su privlačili lekare sa većim platama i petodnevnom radnom nedeljom.

Međutim, vremena su se promenila i sve veća primanja u javnom zdravstvu (plata, prekovremeni rad, dežurstva) su takva da privatnici teško mogu da ponude znatno više, a sledeće povećanje plata će dodatno smanjiti ponudu.

Zato u poslednje vreme sve više privatnika biraju svoje specijalizacije.

„Do sada smo imali šestoro specijalizanata. Njihova obaveza je da rade sa nama sve dok specijalizacija traje. Za sedam godina samo jedan naš štićenik je zatražio raskid ugovora i to dva meseca pre isteka obaveze“, kaže vlasnik Medikola Ivan Rajković.

On napominje da je reč o ugovoru koji su potpisale dve strane, iz kojeg se vide i prava i obaveze.

Drugačija praksa

Međutim, u radiohirurgiji imaju drugačiju praksu.

Naime, oni su tek na početku obuke sopstvenih štićenika u javnim klinikama i za sada u ugovore ne uključuju eventualne naknade.

„Imamo dva specijalista, jednog hirurga i jednog onkologije, a čeka se saglasnost Ministarstva zdravlja za još jednog. Uvereni smo da će ovi lekari ostati kod nas i bez ugovornih obaveza zahvaljujući dobrim uslovima. Ipak, u slučaju da odluče da odu nakon specijalizacije, to bi za nas bio veliki finansijski i profesionalni gubitak“, priznaje Dragan Švarc, direktor Radiohirurgije.

Kaže da je na osnovu sopstvenog iskustva odlučio da preskoči obavezu prema specijalizantima, jer je posle specijalizacije „morao da radi tamo gde mu nije dobro”.

Tako razmišljaju i u Specijalnoj bolnici Sveta Katarina, koja ima četvoro štićenika.

„Verujemo da ćemo s obzirom na uslove u kojima rade i mogućnost dodatnog školovanja u inostranstvu uspeti da ove mlade ljude zadržimo u našoj bolnici“, kaže direktor Igor Borić.

Međutim, nema odgovora na pitanje šta ako se ipak odluče, na primer, da odu u inostranstvo, što bi bolnici izazvalo gubitak od 400.000 evra.

„Poliklinika Aviva još nije objavila svoje specijalizacije jer smo u fazi povezivanja naših institucija i preseljenja na novu lokaciju, ali nameravamo da i to počnemo. Međutim, izvesno je da će ugovori biti u skladu sa Pravilnikom o Specijalizacije, odnosno biće prava, ali i obaveza“, ističe direktorka klinike Aviva Nevenka Kovač.

Očigledno je da će povećanje broja specijalizacija privatnih ustanova promeniti i neke odnose u tom delu zdravstva.

Naime, teško je očekivati da će dodeljivati prava bez obaveza.

„HLK smatra da bi stimulisanje mladih lekara bilo dobra opcija za njihovo privlačenje u manje atraktivna područja. Možda bi bolnice ili županije mogle da obezbede dodatna sredstva tokom specijalizacije, kao što se radi, na primer, u Poljskoj i Sloveniji. Sve mogućnosti stimulativnog modela, ali činjenica je da privatnici imaju pravo na svoj model poslovanja“, zaključio je Krešimir Luetić, predsednik Hrvatske lekarske komore (HLK).