„Nema drugog ishoda osim poraza Rusije“: Da li će rat u Ukrajini biti okončan 2023.?

Više od deset meseci od ničim izazvane ruske invazije na susednu, suverenu državu sve je više glasova koji tvrde da je ruski poraz zapečaćen, da Putinovom režimu nema spasa a imperativ je, ukazuje se, da Zapad nastavi da isporučuje oružje Ukrajini i ne dzvoli da Rusija, kao zemlja agresor, diktira mirovne uslove. Na ukorenjenu prirodu ruskog diktata podsetio je i sam ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u svojoj „mirovnoj ponudi“ Ukrajini.

„Ako Ukrajina želi mir“, kako da je Ukrajina želela rat, „neka ispuni naše predloge, u suprotnom o svemu će odlučiti ruska vojska“.

Bez pobede Ukrajine Putin će se oporaviti i voditi još ratova, uveravaju upućeni.

Podsetimo se ovde izjave Aleksandra Litvinjenka, bivšeg saradnika ruskih tajnih službi, kasnije disidenta, nedelju dana pre nego je 2006. u Londonu otrovan polonijumom-210: „Sada, dok svet juri Bin Ladena, opasnije krvoproliće se dešava unutar zidina Kremlja. Ako se ne zaustavi, Putin će započeti rat u kome će poginuti milioni ljudi“.

Samo, dakle, potpuni poraz Rusije odnosno pobeda Ukrajine donela bi sa sobom izglede za održiv mir i priliku da se izgradi ogroman potencijal zemlje. Bila bi to pobeda demokratije nasuprot autokratije.

„Posledice bi se takođe osetile daleko izvan granica Ukrajine, sa verovatnoćom da će se bezbednosna situacija dramatično poboljšati na Balkanu, Bliskom istoku, Kavkazu, pa čak i u centralnoj Aziji i Africi“, naglasio je nedavno Oleksij Reznikov, ministar odbrane Ukrajine.

Globalno, smatra Reznikov, pobeda Ukrajine znači oživljavanje demokratskog sveta i obnovljenu snagu međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Proleće ključno

Za vojne analitičare poput Majkla Klarka, pomoćnika direktora britanskog Instituta za strateške studije Ekseter, proleće je ključno.

“Oni koji žele da napadnu drugu zemlju bilo gde širom velikih evroazijskih stepa osuđeni su na kraju da u njoj zimuju“, ocenio je Klark za BBC.

„Napoleon, Hitler i Staljin“, dodaje, „su morali da održavaju svoje armije u pokretu pred stepskom zimom, a sada, kada ruska invazija nazaduje, Vladimir Putin ukopava svoje snage za zimu da sačeka novu rusku ofanzivu na proleće”.

Klark tvrdi da je i jednoj i drugoj strani potreban predah ali “Ukrajinci su bolje opremljeni i motivisani da nastave dalje, i možemo očekivati da održe pritisak, barem u Donbasu”.

Oko Kremine i Svatova Ukrajinci su, ukazuje, veoma blizu velikog proboja koji bi potisnuo ruske snage 60 kilometara nazad do sledeće prirodne odbrambene linije, blizu mesta gde je njihova invazija efektivno počela u februaru.

Kijev neće biti voljan da stane kada je trenutna nagrada tako velika, smatra Klark.

„Ukrajinska ofanziva bi, ipak, mogla da zastane na jugozapadu, posle ulaska u Herson. Prelazak na istočnu stranu reke Dnjepar radi pritiska na ranjive putne i železničke veze Rusije sa Krimom mogao bi biti previše zahtevan.

Ali mogućnost da Kijev pokrene iznenađujuću novu ofanzivu nikada se ne može isključiti. Za 2023. ključna odrednica biće sudbina ruske prolećne ofanzive“, uveren je.

Putin je jasno stavio do znanja da neće stati. A Ukrajina je jasno stavila do znanja da se i dalje bori za život, zaključuje.

Ukrajina, Velika Britanija, SAD će oblikovati novu međunarodnu bezbednosnu arhitekturu

Andrej Piontkovski, naučnik i analitičar iz Vašingtona kaže za BBC da će Ukrajina pobediti tako što će u potpunosti obnoviti svoj teritorijalni integritet tokom 2023.

Dva faktora, po njegovom mišljenju, oblikuju ovaj zaključak – jedan je motivacija, odlučnost i hrabrost ukrajinske vojske i ukrajinske nacije u celini, što je bez presedana u modernoj ratnoj istoriji.

Drugi je, kaže, činjenica da je, nakon godina “umirivanja” ruskog diktatora, Zapad konačno dorastao da shvati veličinu istorijskog izazova sa kojim se suočava.

To najbolje ilustruje nedavna izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga – “cena koju plaćamo je u novcu. Dok je cena koju plaćaju Ukrajinci u krvi. Ako autoritarni režimi vide da je sila nagrađena, svi ćemo platiti mnogo veću cenu. I svet će postati opasniji svet za sve nas „.

Prema mišljenju Piontkovskog tačan tajming neizbežne ukrajinske pobede biće određen brzinom kojom NATO može da isporuči novi paket oružja koji menja ratnu igru (tenkove, avione, rakete dugog dometa).

Očekuje da će Melitopolj postati ključna tačka borbe u narednim mesecima (možda nedeljama).

“Pošto zauzmu Melitopolj, Ukrajinci će se lako preseliti u Azovsko more, efektivno prekinuti linije snabdevanja i komunikacije sa Krimom. Ruska kapitulacija će biti formalno dogovorena na tehničkim pregovorima nakon napredovanja Ukrajine na bojnom polju”.

Pointkovski predviđa da će sile pobednice – Ukrajina, Velika Britanija, SAD – oblikovati novu međunarodnu bezbednosnu arhitekturu.

Pogrešna procena Putina

Barbara Zanketa, sa odseka za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu, konstatuje za BBC da je Vladimir Putin očekivao da će Ukrajine pasivno prihvatiti akcije svog moćnijeg suseda, bez značajnijeg uključivanja drugih zemalja.

“Ova jako pogrešna procena dovela je do dugotrajnog sukoba, kojem se naizgled ne nazire kraj. Zima će biti teška, jer će ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu pokušati da slome moral stanovništva. Ali ukrajinska otpornost se pokazala izuzetnom. Oni će čvrsto stajati”.

Za potencijalni mirovni sporazum, smatra Zanketa, suštinski zahtevi najmanje jedne strane moraju da se promene, ali smatra da se to neće uskoro dogoditi. Ključ će biti unutar Rusije – troškovi rata, materijalni i ljudski, mogli bi slomiti nivo posvećenosti ruske političke elite.

“Prošli ratovi u kojima je pogrešna kalkulacija bila ključni element, kao što su Vijetnam za Sjedinjene Države ili Avganistan za Sovjetski Savez, završili su se na ovaj način.

Zanketa smatra da će rat trajati do kraja 2023.

Nema sumnje da će Ukrajina dobiti ovaj rat

General potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, ne vidi drugi ishod osim ruskog poraza.

“Prerano je planirati paradu pobede u Kijevu, ali Ukrajina je u prednosti i nema sumnje da će oni dobiti ovaj rat, verovatno 2023”, istakao je za BBC. Stvari će se, smatra, odvijati sporije tokom zime, ali nema sumnje da će ukrajinske snage biti u stanju da se izbore bolje od ruskih zbog sve zimske opreme koja dolazi iz Velike Britanije, Kanade i Nemačke.

Ukrajina bi, smatra, uskoro mogla biti u poziciji da otpočne završnu fazu kampanje – oslobađanje Krima.

„Iz istorije znamo da je rat test volje i test logistike. Kada vidim odlučnost ukrajinskog naroda i vojnika, i brzo poboljšanje logističke situacije za Ukrajinu, ne vidim drugi ishod osim ruskog poraza”, kategoričan je Hodžis.

Do ovog zaključka ga je, ističe, dovelo rusko povlačenje iz Hersona.

“Prvo kao psihološki podsticaj za ukrajinski narod, drugo kao duboka sramota za Kremlj i treće davanje ukrajinskim snagama ključne operativne prednosti – svi pristupi Krimu su sada u dometu ukrajinskih oružanih sistema ”.

Uveren je da će do kraja 2023. Krim biti u potpunosti vraćen pod ukrajinsku kontrolu i suverenitet, iako će postojati neka vrsta sporazuma koji će Rusiji omogućiti da postepeno ukine deo svog pomorskog prisustva u Sevastopolju… možda čak i do kraja sporazuma (otprilike 2025.) koji je postojao pre ruske ilegalne aneksije Krima.

Prodor prema jugu, u Melitopolj ili Berdjansk

David Gendelman, vojni ekspert sa sedištem u Izraelu, ukazuje da će se okupacija regiona Lugansk i Donjeck nastaviti ali je manje verovatan veliki ruski prodor.

Verovatniji je, kaže, da će se nastaviti sa trenutnim taktikama – usporavanje ukrajinskih snaga kao što se već činilo u Bahmutu i Avdivki.

Rusi će nastaviti ciljati ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a dodatnim napadima na začelje ukrajinskih pozicija kompletiraće se ova strategija iscrpljivanja.

Značajan broj ukrajinskih snaga takođe je oslobođen za dalje akcije nakon što su se Rusi povukli iz Hersona. Za mnoge od njih, strateški je najisplativije krenuti prema jugu, u Melitopolj ili Berdjansk, kako bi prekinuli glavnu rusku kopnenu rutu prema Krimu.

To bi bila velika pobeda Ukrajine, a upravo zato Rusi pojačavaju obranu Melitopolja.

Odgovor na veliko pitanje koliko je ukrajinskih snaga slobodno i dostupno za ofanzivu u ovom trenutku, i kakav raspored general Valerij Zalužnji ima na svom stolu dobićemo, zaključuje Gendelman, “nakon što se blato zamrzne”.

Pobeda Ukrajine „obezglaviće“ putinofile u regionu

Imajući u vidu koliko je Rusija uložila u pobedu svako povlačenje sa osvojenih teritorija je poraz za Putina koji će samim time ubrzati kolaps režima u Kremlju, uveren je dobar deo stručne javnosti.

S druge strane, bilo kakvo rešenje koje ostavlja Putinu u posed teritorije stečene agresijom je poraz za Zapad jer će podstaći eventualna buduća vojna osvajanja.

Ukrajinska pobeda u ratu bila bi svakako revolucionarna sa pozitivnim efektima širom Evrope uključujući i Zapadni Balkan.

Porazom Putina mnogi putinofili u regionu biće „obezglavljeni“ i pred jasnim izborom – podrška poraženom ili priznanje pobednika.

Moskva bi, takođe, bila u mnogo slabijoj poziciji da pruži vojnu pomoć ili diplomtasku podršku „srpskom svetu“ iako bi, kako se smatra, možda još pokušala da izazove sukobe ne bi li prikrila sopstvene neuspehe.