Foto: Project SyndicatePre 50 godina moj prvi članak u kojem stoji da je pogrešno tretirati životinje kao što to činimo pojavio se u The New York Review of Books.
Dve godine kasnije objavljena je moja knjiga „Animal liberation“ koja je kasnije bila zaslužna za pokretanje modernog pokreta za prava životinja.
„Animal Liberation“ sadrži i etičke argumente i činjenične opise onoga što radimo životinjama.
Etički argumenti su dobro izdržali skoro 50 godina rasprave.
Slične perspektive sada podržavaju mnogi filozofi, uključujući i one koji imaju stavove koji se veoma razlikuju od moje sopstvene utilitarne pozicije: Kristin Korsgor, kantovska škola; feministički filozofi poput Kerol Adams, Alis Kreri i Lori Gruen; Mark Rovlands, koji ima stanovište društvenog ugovora o pravima životinja; i Marta Nusbaum koja je bliža Aristotelu.
S druge strane, činjenični opisi onog što radimo životinjama u „Animal liberation“ odavno su prestali da obuhvataju trenutne uslove.
Tako sam pre 18 meseci započeo kompletno ažuriranje i reviziju knjige, koja će biti objavljena ovog meseca pod naslovom „Animal liberation now“.
Pišući ono što je, zapravo, nova knjiga o našem tretmanu životinja, nisam mogao da izbegnem pitanje: da li smo od 1975. napredovali u našim stavovima prema životinjama?
Mnogi ljudi su zabrinuti zbog okrutnosti prema životinjama, ali se fokusiraju na to kako se ponašamo prema našim životinjama, posebno mačkama i psima, kojih ima oko 840 miliona širom sveta.
Taj broj je manji za oko 200 milijardi kičmenjaka uzgajanih za hranu u užasnim uslovima na fabričkim farmama.
U bilo kojoj objektivnoj proceni života i smrti životinja pod ljudskom kontrolom, dobrobit životinja koje se intenzivno uzgajaju daleko nadmašuje značaj načina na koji se ophodimo prema našim životinjama.
Od ovih kičmenjaka uzgajanih za hranu u zatvorenom prostoru, oko 124 milijarde su ribe.
Sada postoje jaki dokazi da ribe mogu da osete bol, i nema opravdanja za ignorisanje tog bola.
Štaviše, koliko god bilo teško zamisliti 124 milijarde pojedinačnih riba, ukupan broj riba koje stradaju zbog intenzivnog uzgoja ribe je još veći.
Procenjuje se da se 460 milijardi riba izvuče iz okeana svake godine, melje u riblje brašno i hrani mesožderima.
Tipičan uzgajan losos je pojeo 147 riba pre nego što je i sam ubijen.
Posle ribe, pilići su kičmenjaci koji se najviše konzumiraju: oko 70 milijardi se uzgaja i ubija svake godine, obično u velikim kokošinjcima u kojima svaka oko 20.000 pilića.
Današnje kokoške se uzgajaju da rastu tako brzo da njihove nezrele kosti nogu ne mogu lako da izdrže njihovu težinu, što im uzrokuje hronični bol u poslednjoj petini života.
Iz tog razloga, Džon Vebster, profesor emeritus na Univerzitetu u Bristolu, koji je takođe veterinar i veoma cenjeni stručnjak za dobrobit uzgajanih životinja, opisao je modernu intenzivnu proizvodnju pilića kao „jedini najteži, sistematski primer čovekove nehumanosti prema drugoj razumnoj životinji.” (Teško mi je reći šta je gore da li intenzivni uzgoj ribe ili intenzivni uzgoj pilića).
Zbog rasta i daljeg intenziviranja stočarske proizvodnje, ljudi danas nanose više patnje životinjama nego 1975.
Ipak, trend od 1975. nije u potpunosti negativan.
Ideja da životinje treba da imaju prava je od ismevanja postala široko rasprostranjena.
U mnogim zemljama, očuvanje dobrobiti životinja smatra se važnom državnom odgovornošću.
Reforme u Evropi su smanjile patnju stotinama miliona životinja koje se uzgajajju za ishranu ili koriste u istraživanjima.
U 27 država EU i Ujedinjenom Kraljevstvu ilegalno je držati koke nosilje u standardnim golim žičanim kavezima koji su 1975. onemogućavali skoro sve kokoške da u potpunosti rašire krila ili polože jaja u gnezdo koje kokoške instinktivno traže ako im se pruži prilika.
Iste države takođe zabranjuju čuvanje priplodne krmača i krave u pojedinačnim sanducima koji ih sprečavaju da se okrenu ili pomeraju više od jednog koraka.
Za žaljenje je što veći deo ostatka sveta zaostaje za Evropom u ovom smislu.
To uključuje i Sjedinjene Države, gde usled nepostojanja federalnog zakona koji reguliše kako životinje na farmamam mogu biti gajenje milijarde njih i dalje žive u uslovima koji nisu poboljšani u proteklih 50 godina.
Zatim tu je i Kina, koja je pre 50 godina proizvodila relativno malo intezivno uzgajanih životinja ali je sada voideći svetski proizvođač svinja i veliki proizvođač pilića.
Da bi još više povećala proizvodnju Kina sada gradi ogromne neboder „farme“ od 26 spratova i ukupno 800.000 kvadratnih metara koje su zatvorene i pune svinja na malom prostoru.
Mahatma Gandi je rekao da se „veličina države i njen moralni progres može prosuditi na osnovu načina na koji tretira životinje“.
Po tom standardu još nema istinskih velikih niti moralno naprednih nacija.
Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston. Osnivač je dobrotvorne organizacije The Life You Can Save. Nova knjiga koju spominje u tekstu biće objavljena u Severnoj Americi 23.maja a u drugim državama početkom juna
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
