Nema izbora dok traje rat?

„Ne verujem da je sada pravo vreme za izbore“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svojoj dnevnoj video-poruci obavljenoj 6. novembra. Prema njegovom mišljenju, u ratnim vremenima, u kojima postoje bezbrojni izazovi, „apsolutno je neodgovorno tek tako, lakomisleno i kao u pokeru, u društvu se baviti pitanjem izbora.“

Tome je prethodila politička debata na unutrašnjem planu o tome da li je zbog ruskog rata protiv Ukrajine zapravo nemoguće održavanje izbora. Regularni parlamentarni izbori trebalo je da se održe krajem oktobra ove godine, a u martu iduće godine i predsednički.

Protivrečni signali predsednika

Tokom leta, Zelenski je u jednom intervjuu jasno rekao da je skeptičan oko ideje održavanja izbora u Ukrajini u ratnim okolnostima. Izborna mesta bi trebalo organizovati u blizini linije fronta, rekao je i dodao da bi posmatrači morali da budu aktivni i u „rovovima“ na frontu.

Nešto kasnije, Zelenski je za jednu portugalsku televiziju izjavio da bi se kandidovao na predsedničkim izborima ako bi se oni održali pre kraja rata. A onda je u oktobru za italijansku TV-stanicu „Sky TG24“ rekao da bi izbori mogli da se održe i pod ratnim pravom, pod uslovom da parlament i vlada uspeju da pronađu rešenja na sve izazove.

Promena retorike predsednika je, kako kaže Oleksij Košel, predsednik nevladine organizacije „Izborni komitet Ukrajine“, „tipičan način kako funkcioniše tabor Zelenskog još od 2019: najpre se dâ neka izjava kako bi mogla da se proceni reakcija javnosti. Da, bili bi spremni održati izbore – ali ankete pokazuju da Ukrajinci za to trenutno nisu spremni“, kaže Košel za DW.

A jedna od tih anketa, ona koju je sproveo kijevski Međunarodni institut za sociologiju (KIIS), pokazala je da je trenutno 81 odsto ispitanika mišljenja da izbore u Ukrajini ne bi trebalo održavati sada, tokom rata, već tek nakon njegovog okončanja. To je bio „hladan tuš“ za Zelenskog i njegov tim, dodaje Košel.

Ko insistira na izborima?

Pritom je u Ukrajini u stvari zakonom zabranjeno održavanje predsedničkih, parlamentarne, pa i lokalnih izbora dok je na snazi ratno pravo. Ono je uvedeno u februaru 2022. i otada je u nekoliko navrata produženo. Ali, zašto se onda uopšte u Ukrajini vodi javna diskusija o održavanju izbora?

Petro Oleščuk, politikolog na kijevskom Univerzitetu „Taras Ševčenko“, pretpostavlja da zapadni partneri Ukrajine vrše pritisak na Zelenskog da se izbori održe. „Oni to rade kako bi zapravo mogli da poruče svojim građanima: ’Evo, pogledajte, mi podržavamo jednu demokratsku državu i demokratske vrednosti0“, kaže Oleščuk.

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Tini Koks još u maju je rekao da bi Ukrajina, uprkos ratu, trebalo da organizuje izbore, jer je na to obvezuje i Povelja Saveta Evrope. A u avgustu je američki republikanski senator Lindzi Grejem, tokom posete Kijevu izneo isto mišljenje. „Hteo bih da se u ovoj zemlji održe slobodni i pošteni izbori, pa i uprkos tome što je ona napadnuta. U prošlosti je Ukrajina bila veoma korumpirana zemlja, američki narod bi trebalo da zna da se Ukrajina promenila“, rekao je on tada.

Volodimir Fesenko, direktor ukrajinskog trusta mozgova Centar za primenjena politička istraživanja „Penta“, smatra da se od Ukrajine zahteva da održi izbore kako bi se zaustavile kritike u kojima se kaže da se ta zemlja polako pretvara u diktaturu. U tom kontekstu često se navodi argument da se izbori održavaju čak i u Rusiju.

Pritom, kako dodaje ukrajinski stručnjak, vladajuća garnitura u Kijevu smatra da je sada zapravo najbolje vreme za izbore, zato što praktično nema ozbiljnijih političkih konkurenata aktuelnom predsedniku. „Što rat duže bude trajao, to će više padati rejting Zelenskog i vladajuće stranke ’Sluga naroda’. Zato oni smatraju da je sada pravo vreme da se kapitalizuje popularnost Zelenskog, odnosno da se to pretvori u glasove birača“, objašnjava Fesenko.

Međutim, mnogi Ukrajinci strahuju da bi izborna kampanja mogla da zahteva previše resursa, koji su zapravo potrebni za odbranu zemlje. Osim toga, trenutno se nekoliko miliona ukrajinskih građana nalazi u inozemstvu kao izbeglice, što dodatno otežava odlazak na birališta.

Bez ozbiljnih konkurenata?

Fesenko procenjuje da bi na predsedničkim izborima Zelenskom ozbiljno mogao parirati samo vrhovni komandant oružanih snaga, general Valerij Zalužni – koji uživa izuzetno veliki ugled u ukrajinskom društvu. Ali, Zalužni do sada nikada nije ni signalizovao da ima političke ambicije. „On se ionako neće kandidovati na izborima, jer svoju budućnosti vidi u vojsci“, smatra Fesenko. A svi drugi predsednički kandidati, kako kaže, imaju znatno manju podršku birača od aktuelnog predsednika.