Nema naznaka da vojska napušta Madura

Gaido, koji je sebe proglasio za prelaznog predsednika, kazao je da će se obratiti svim sektorima, uključujući i vojsku, kako bi se okončala kriza. Maduro je položio zakletvu na drugi mandat početkom meseca nakon izbora prošle godine koje je opozicija bojkotovala, a obeležile su ih tvrdnje o krađama i neregularnostima.

„Naš izazov jeste da obezbedimo slobodne izbore, i želimo ih što je pre moguće. Ali živimo u diktaturi“, kazao ja Gaido za TV stanicu Univision. On je prethodno, za Fajnenšel tajms, kazao da „niko ne želi da živi ovako, bez obzira na politike, ljudi pet, šest meseci nemaju vodu u svojim domovima, nemaju medicinskih potrepština, dovoljno novca da kupe hranu“.

Govoreći o mogućoj amnestiji za Madura, Gaido je kazao da je sličan scenario viđen u Čileu tokom demokratske tranzicije vlasti. „Amnestije su na stolu u svim državama koje su spremne da obnove ustavni poredak“, kazao je Gaido. Prethodno je ukazao da mu određeni članovi ustava zemlje omogućavaju da preuzme vlast privremeno jer su izbori bili lažirani.

Sa druge strane, ministar odbrane Vladimir Padrino optužio je opoziciju, SAD i regionalne saveznike da kuju zaveru za pokušaj puča protiv Madura i guraju zemlju u „haos i anarhiju“. „Ovde smo da izbegnemo, po svaku cenu sukob između građana Venecuele, rat između braće neće rešiti probleme Venecuele već dijalog“. Nešto ranije, Maduro je kazao da je rekao predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je u Venecueli na delu velika provokacija, kojom direktno rukovode SAD. „Verujem da svet ne sumnja da Donald Tramp želi da uvede defakto neustavnu vladu i izvede puč u Venecueli protiv naroda i protiv demokratije. Oni žele da raskomadaju republiku“. „Nećemo tolerisati akte vandalizma i terorizma grupa koje promovišu nasilje kao mehanizam za postizanje svojih ciljeva“, kazao je Maduro na kraju obraćanja, uzviknuvši: „Čavez živi i domovina ide dalje“.

Analitičari predviđaju da opstanak Madura na vlasti zavisi od podrške vojske, čiji ljudi drže mnoge ključne pozicije u vladi i državnoj naftnoj kompaniji PDVSA. Stručnjak iz Venecuele Miguel Tinekr Salas je uveren da je jedan od ključnih ciljeva Gaida i njegovih inostranih podržavalaca da iskoriste „pukotine u vojsci kako bi smenili Madura“. „Pretpostavljam da se oni nadaju da da će nižerangirani oficiri da iskažu nezadovoljstvo i prekid podrške svojim nadređenima. Do sada ne vidim nikakve dokaze za to, posle malog ustanka u Karakasu“, kazao je Salas. Kako je dodao, do sada su viši slojevi vojske pokazali da su čvrsto uz Madura. Na kraju je izrazio bojazan da bi moglo doći do sukoba između protivnika i pristalica Madura na ulicama Venecuele, a samim tim i spoljne intervencije.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo zatražio je od Saveta bezbednosti UN hitan sastanak za danas (subota). Na sastanku Organizacije američkih država u četvrtak, Pompeo je opisao Madurovu vladu kao „moralni bankrot“ i „nedemokratsku do srži“. Trampova administracija, prenosi Bi-Bi-Si, radi na planovima da se kanališu novčana sredstva Gaidu, koji se, kako pišu, trenutno nalazi na „neotkrivenoj lokaciji“. Šefica UN za ljudska prava Mišel Bašele, inače bivša predsednica Čilea, podstakla je sumnje da bi „situacija mogla brzo da se otrgne kontroli sa katastrofalnim posledicama“. Ona je pozvala na nezavisnu istragu o navodima da su snage bezbednosti Venecuele koristile prekomernu silu protiv demonstranata ove nedelje. Prema podacima NVO iz Karakasa, najmanje 26 osoba je ubijeno tokom ovonedeljnih demonstracija.

Kriza u Venecueli podelila je globalnu zajednicu da li da priznaju novu vladu ili ne. Ipak, Maduro i dalje ima važnu podršku venecuelanske vojske. SAD, nekoliko država Latinske Amerike, Kanada i Britanija podržale su Gaida, koji je inače predsednik Nacionalne skupštine Venecuele.

Rusija, sa druge strane, osuđuje spoljnu podršku za Gaida, navodeći da je to kršenje međunarodnog zakona i „direktan put ka krvoproliću“. Podršku Maduru pružili su i Kina, Meksiko i Turska.

Maduro je naredio zatvaranje venecuelanske ambasade i konzulata u SAD, dok je Gaido kazao venecuelanskom diplomatskom osoblju u Americi da ostanu na svojim radnim mestima. Stejt department je naredio „ne nužnom“ osoblju da napusti Venecuelu.

U protekle dve godine, SAD su uvele mnoštvo sankcija uglavnom zvaničnicima iz Madurove vlade, ograničili pristup američkom tržištu i blokirali sve dogovore u vezi sa trgovinom zlatom. Ipak, Trampova administracija nije preduzela direktne akcije protiv uvoza nafte, koji je ključan izvor novca za Venecuelu. Prepirke i svađe oko američkog diplomatskog osoblja mogle bi da ih nagnaju i na taj korak. Analitičari su obazrivi kada je reč o tome u kojoj meri bi eventualne američke sankcije na naftu imale ograničavajući efekat na Madurov režim. Pretpostavlja se da bi Maduro, u tom slučaju, preusmerio pošiljke ka saveznicima kao što su Rusija i Kina.