„Nema potrebe da se plašimo Kremlja, to moramo da naučimo od Ukrajine“: Predsednik EPP smatra da EU treba da uvede režim vojne ekonomije

Veber, član bavarske CSU, dugogodišnje partnerske stranke u bloku CDU/CSU koju je vodila Angela Merkel, neretko kritikuje politiku tadašnjih nemačkih vlasti.

Veber ukazuje da je pogrešno razmatrati koliko će Putin agresivno reagovati na podršku Ukrajini.

„Zato što je to upravo ono na čemu Putin igra kada zvecka svojim nuklearnim arsenalom. Međutim, ne smemo odstupiti od onoga u šta verujemo zbog pretnje koja dolazi iz Moskve“, rekao je šef EPP.

Nemački političar smatra da Zapad treba da bude uveren u ono što radi i da „ni ne razmišlja o tome da li će to biti provokacija za Kremlj“.

„Da li će Zapad izabrati ovakav pristup? Ovde mogu da dodam samo jedno: diskusija o tome u Evropi se nastavlja. A Evropska narodna partija će se boriti da osigura pobedu te logike“, rekao je on.

„Ne, nedovoljno je. Reagovali smo kasno i još uvek ne radimo dovoljno. Verujem da je razlog za to nedostatak liderstva u Berlinu i Parizu.
Smatram da je snabdevanje oružjem nedovoljno, kao i pritisak sankcija.

Dobro je što smo usvojili deset paketa sankcija protiv Ruske Federacije, a to je čak i više nego što bi se moglo očekivati, imajući u vidu da sankcije zahtevaju jednoglasnost. Međutim, to nije dovoljno za vrstu ekonomskog pritiska na Rusiju koju zaslužuje“.

Na pitanje šta bilo dovoljno, Veber je odgovorio: „Jednostavno je – potrebno je da uradite ono što Ukrajina traži.

Ako vidimo ukrajinske prijatelje kako traže oružje, ovo je već dovoljan pokazatelj naše slabosti. To pokazuje da Ukrajinci nemaju dovoljno oružja, i primorani su da ih traže.

Verujem da Evropa, a pre svega evropska odbrambena industrija, treba da ide u režim vojne ekonomije. Moramo da uvedemo hitan vojni mehanizam nabavke da bismo bili brži u ovome.

Takođe moramo da obezbedimo Ukrajini dalekometno naoružanje, dalekometni artiljeriju. Ovo će značiti ozbiljne logističke probleme za Rusiju – pa hajde da to uradimo!

Konačno, moramo da prestanemo da uzimamo u obzir iracionalno ponašanje Rusije. Moramo da podržimo Ukrajinu bez straha od odgovora Rusije.

On je pozvao na obezbeđivanje naoružanja dugog dometa i artiljerije Ukrajini. „To će značiti ozbiljne logističke probleme za Rusiju – pa hajde da to uradimo!“, pozvao je Veber.

Putin je, smatra, čekao i trenutak kada će Evropa ostati najslabija – Merkelova otišla, Makron je bio u predizbornoj kampanji, pa je Putin očekivao da će Evropa biti zaista slaba i nesposobna da odgovori.

Na konstataciju novinara da on predstavlja savez CDU/CSU, koga mnogi optužuju za sporu podršku ili čak nespremnost da podrži Ukrajinu pre ovog rata, Veber naglašava da je EPP koju on predstavlja uvek bila na strani Ukrajine.

„Sve vreme smo govorili da je Nord Stream 2 loša ideja. To sam lično rekao još 2014. posle ruske invazije na Krim. Međutim, moram da priznam da ste, u nemačkoj perspektivi, u pravu. Ono što je Nemačka radila je… Bilo je naivno! Pokušaji da se pronađe prostor za saradnju sa Putinom, pregovara sa njim i zadovolji ga – ovaj pristup se zasnivao na nadi da će se tako izbeći dalje pogoršanje.

Međutim, ispostavilo se da je realnost drugačija. I sada moramo da naučimo lekciju iz toga“, ocenio je.

Smatra da Evropljani takođe moraju da se reše naivnosti u vezi Kine.

„Povećavamo zavisnost od Kine, mada bi uskoro mogla da se Tajvanu desi i ista stvar koja se dešava Ukrajini. Zato sve evropske odluke u vezi sa Kinom moraju da nastave od činjenice da moramo biti spremni na najgori scenario – vojni napad na Tajvan.

Veber smatra da je odluka sa samita NATO-a u Bukureštu bila je greška te da „ćemo morati da ispravimo ovu grešku“.

„Ako smo sada pozvali Finsku i Švedsku u NATO, u osnovi mi je jasno da Ukrajina ima potpuno isto pravo! Finska ima oko 1400 kilometara granice sa Rusijom, tako da mi je žao“, ali sada niko ne može da kaže da će pridruživanje Ukrajine približiti NATO Rusiji.

Međutim, očigledno je da Ukrajina mora da preživi rat da bi se pridružila NATO-u.

Ne mogu, naveo je, da zamislim dugoročnu bezbednosnu arhitekturu u Evropi u kojoj Ukrajina ne bi bila članica NATO- a.
Veber je kazao i da čekaju Ukrajinu u EU.

„Podeliću lične utiske i osećanja. Predsednik Zelenski je 1. marta 2022. govorio u Evropskom parlamentu, a onda je njegov glavni signal, glavno pitanje za nas u sali bilo: „Rusija sada napada, uništava našu zemlju. Recite mi, ako pobedimo u ovom ratu, da li nas očekuju u EU? Da li nas smatraju Evropljanima, ili ćemo biti ravnopravni sa vama? Drugim rečima, recite mi: da li da se borimo?“
A ja sam, govoreći prvo za njim kao šef najveće grupe Evropskog parlamenta, imao čast da odgovorim predsedniku Ukrajine: „Da“. Odgovor je zaista jasan, čekamo Ukrajinu“.

Sada je, smatra, „naš zadatak da sprovedemo ovo obećanje, uzimajući u obzir greške koje je EU napravila na Zapadnom Balkanu“.

Veber smatra da jedna stvar trenutno najviše nedostaje. „Ova stvar je istorijsko rukovodstvo. To je ono što će zapravo odrediti da li možemo da uspemo. U prošlosti je takvo rukovodstvo bilo u Evropi. Sećam se da je Helmut Kol rekao Nemcima da Berlin napušta nemačku marku i uvodi jedinstvenu valutu.

Iako je ovaj korak bio neverovatno nepopularan! Ili Adenauer, koji je posle Drugog svetskog rata odlučio da kaže Nemcima da je Nemačkoj potrebna vojska, da će Nemačka oživeti Bundesver kako bi se odbranila od pretnje komunizma. Iako je tada 80 odsto Nemaca reklo da njihova zemlja ne bi trebalo da ima oružje i vojsku. To ja zovem istorijskim vođstvom.

Ponekad je neophodno ići protiv javnog mnjenja, ali uraditi ono što je ispravno u istorijskom trenutku“, ocenio je nemački političar.

Dodaje da Šolc i Makron moraju da demonstriraju liderstvo u ključnom trenutku za istoriju.

„U stvari, postoje dva stuba ovih promena. Prva je zajednička evropska bezbednost, sve do stvaranja zajedničke vojske EU.

Drugi je odstupanje od jednoglasnosti u glasanju EU o spoljnim poslovima, zajedno sa stvaranjem, zapravo, „Evropskog ministarstva spoljnih poslova“, koje će imati ovlašćenja da govori u ime celog kontinenta na osnovu evropskih vrednosti. Da, ove promene će zahtevati promenu sporazuma sa EU.Zato bi Šolc i Makron trebalo da izađu sa inicijativama za ovu reformu“.

Veber dodaje da za sada ne vidi sa njihove strane (Šolca i Makrona) spremnost za takvo rukovodstvo u Evropi.

„Čujem izjave sa njihove strane o budućnosti Evrope, ali ne vidim akcije, strateške inicijative koje su Evropi sada očajnički potrebne. Nema potrebe da se plašimo – to moramo da naučimo od Ukrajine“.

Na pitanje kako vidi mesto Rusije u svetu te da li bi mogla da se raspadne nakon poraza u Ukrajini, Veber kaže: „Moramo priznati da nemamo mnogo alata koji bi uticali na razvoj Rusije. I trenutno, jedina bezbednosna arhitektura na kontinentu koju vidim ima dva osnovna uslova.

Prvi uslov je članstvo Ukrajine u NATO-u i njegova potpuna integracija u bezbednosni sistem, koji je u stanju da ga zaštiti. A drugi uslov je da, ako Rusija zadrži sistem sličan Putinovom, ne možemo da se vratimo u normalu u odnosima sa Rusijom. Ne mogu to da zamislim posle Buče i svega što su uradili.

Zato ćemo nastaviti da ekonomski izolujemo aktuelnu Rusiju. I to će trajati sve dok aktuelna Rusija postoji“.

Istovremeno, kaže, ne moramo da odbacimo nadu da u Rusiji nema dovoljno glupih ljudi; ljudi koji razumeju šta je sloboda.