Nema previše Amerikanaca koji žele aktivniju ulogu SAD u rešavanju sukoba u svetu

Američka uloga „svetskog policajca“ sve je užarenija tačka stranačkih sporenja, većina i među demokratama i među republikancima se slaže da SAD ne bi trebalo da se dodatno uvlače u tekuće sukobe Rusije i Ukrajine, kao i Izraela i Hamasa.

Anketa pokazuje da četiri od 10 odraslih Amerikanaca želi da Amerika generalno preuzme „manje aktivnu“ ulogu u rešavanju globalnih sukoba, a samo oko jedne četvrtine smatra da bi SAD trebalo da preuzmu aktivniju ulogu. Oko jedne trećine ispitanih smatra da je trenutna uloga njihove zemlje primerena.

Rezultati ukazuju kompleksnu dinamiku u javnom mnjenju sa kojom se suočavaju i predsednik SAD Džozef Bajden i njegov verovatni izazivač iz Republikanske stranke SAD Donald Tramp uoči izbora sledećeg novembra.

Značajan delo biračkog tela frustriran je zapaljivim slikama rastuće humanitarne krize u ratu u Gazi, koji bukti već pet meseci, i ogromnim troškovima koje su SAD do sada imali pomažući Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.

Bajdenova administracija je poslednjih dana postala grublja u pritisku na Izrael i Hamas da se dogovore o barem šestonedeljnom prekidu vatre radi oslobađanja desetina talaca, koje je palestinski militantni pokret zarobio kada je krenuo u napad na jevrejsku državu 7. oktobra prošle godine.

Pre samo dve decenije, lideri republikanaca pozivali su Amerikance da prihvate da njihova zemlja treba da se bori za okončanje tiranije u celom svetu.

Sada, dok sa jedne strane manji broj odraslih Amerikanaca podržava i ideju o aktivnijem angažmanu SAD u svetu, 53 odsto republikanaca i 25 odsto demokrata smatra da ta uloga treba da bude smanjena. Oko polovine ispitanih demokrata (52 odsto) podržava trenutni nivo delovanja SAD.

Mnogi republikanci, kad se protive većem inostranom angažmanu SAD, navode krvavu i uzaludnu istoriju američkih intervencija u zemljama poput Vijetnama, Iraka i Avganistana.

Gde bi SAD trebalo da fokusiraju svoje međunarodne vojne resurse takođe je predmet debate, pri čemu se republikanci i demokrate ne slažu oko toga da li bi njihova zemlja trebalo da preuzme aktivniju ulogu u ratu Ukrajine i Rusije ili ratu Izraela i Hamasa.

Među odraslima u SAD uopšte, nema mnogo apetita za aktivnijom ulogom u oba sukoba: samo oko dva od 10 odraslih Amerikanaca smatra da bi SAD trebalo da preuzmu aktivniju ulogu u oba rata. Oko četiri među 10 kaže da je trenutna uloga otprilike adekvatna, a 36 odsto se zalaže za američko povlačenje.

Ali republikanci i stranački nezavisni ljudi češće od demokrate smatraju da bi SAD trebalo da umanje podršku Ukrajini. Otprilike polovina republikanaca i nezavisnih želi da SAD preuzmu manje aktivnu ulogu u ratu između Ukrajine i Rusije, a tako nešto želi samo 18 odsto demokrata.

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin krenuo u invaziju na Ukrajinu pre više od dve godine, SAD su poslale Kijeva 111 milijardi dolara u vidu oružja, opreme, humanitarne i druge pomoći. Novi paket pomoći vredan 95 milijardi dolara sada čami u Kongresu zbog republikanskog protivljenja, a ukrajinski vojnici počinju da štede municiju.

Polovina demokrata kaže da je trenutna uloga SAD u ratu između Rusije i Ukrajine otprilike adekvatna, a 30 odsto želi aktivniju ulogu.

Sve u svemu, demokrate će verovatnije favorizovati američku intervenciju u Ukrajini: skoro 6 od 10 misli da je veoma ili izuzetno važno da SAD pruže pomoć ukrajinskoj vojsci u borbi protiv Rusije ili pregovara o trajnom prekidu vatre između Rusije i Ukrajine, dok samo 24 odsto republikanaca daje prednost većoj vojnoj pomoći, a 41 odsto republikanaca kaže da je izuzetno ili veoma važno da SAD pomognu u posredovanju u trajnom prekidu vatre.

Iako pomoć Izraelu obično dobija dvostranačku podršku u Kongresu — i često je prioritet za političare republikance — oko četiri od 10 republikanaca misli da bi SAD trebalo da budu manje aktivne u ratu između Izraela i Hamasa.