„Nema smisla pitati se koja je država sledeća na spisku Rusije, istorija je više puta pokazala“: Predsednik Estonije u autorskom članku za Politico

Ovo, piše predsednik Estonije Alar Karis za Politico, savršeno naglašava koliko se Evropa i Rusija razlikuju u načinu razmišljanja i vrednostima.

Kao nacije, svoj uspeh merimo ekonomskim rastom i poboljšanjima društvenog blagostanja. Rusija, u međuvremenu, koristi imperijalističke metrike širenja teritorije i vojne moći.

I mi smo uključeni u neprekidnu borbu zasnovanu na vrednostima jer istočna granica EU sa Rusijom demarkira liniju između ova dva veoma različita načina razmišljanja i viđenja sveta.

Ruska invazija na Ukrajinu nije bila iznenađenje za nas. Rusija pleni sve što je ostalo neobezbeđeno. Zbog toga ništa ne smemo ostaviti nečuvanim.

Nema smisla pitati se koja bi zemlja mogla biti sledeća napadnuta, jer, kao što je istorija više puta pokazala, ako bi joj se pružila šansa, cela Evropa bi mogla da bude sledeća. Zbog toga je Estonija snažan zagovornik proširenja i EU i NATO.

Demokratija je sama po sebi pretnja trenutnom ruskom režimu, što znači da svaka demokratska država predstavlja pretnju za njega.

Stoga je beskorisno zasnivati naše strategije na očekivanju da će se u Rusiji uskoro dogoditi suštinska promena. Čak i kada se sadašnji režim promeni — kao što će se na kraju i desiti — stav Rusije prema Zapadu neće.

Kulturni DNK zemlje koja je čvrsto osposobljena da se suprotstavi Zapadu neće se transformisati preko noći. Priprema za rat je ukorenjena u ruskom umu.

A oni koji misle drugačije bivaju ili ućutkivani, primorani da odu, maltretirani, zatvoreni ili ubijeni — čemu smo nedavno sa velikom tugom ponovo svedočili.

Štaviše, ruski predsednik Vladimir Putin ne želi samo da osvoji Ukrajinu, on takođe testira odlučnost demokratskog sveta u ime drugih svetskih autokrata. On se takođe bori za Severnu Koreju i Iran – otuda njihova podrška njegovim ratnim naporima.

Ovo je odlučujući trenutak za našu generaciju. Ako ne pokažemo odlučnost, bićemo viđeni kao slabi. I kao što je istorija pokazala, slabost ne vodi miru.

Alijanse su ono što demokratije najbolje rade. Autoritarni režimi nikada nisu bili efikasni u njihovom održavanju, jer se za autokrate saradnja zasniva samo na kratkoročnim potrebama, a ne na vrednostima. Demokratski svet to radi bolje, to je naša snaga.

A sada je vreme da tu snagu dobro iskoristite. Moramo da budemo sigurni da će naše vrednosti – sloboda, demokratija, blagostanje i bezbednost – biti zagarantovane transatlantskoj zajednici za generacije koje dolaze.

Svaka evropska zemlja bi se borila da se sama suoči sa Rusijom. Ali kada smo ujedinjeni, nepobedivi smo. Rusija izgleda gigantska — nuklearna sila sa populacijom od blizu 145 miliona.

Međutim, to ne sme da nas parališe. U EU ima tri puta više ljudi, a naš ukupan BDP je oko 10 puta veći od ruskog. Evropske demokratije, zajedno sa dubokom transatlantskom saradnjom, dovoljno su moćne da postignu mir bez bitke.

Do sada je NATO dobro radio u odvraćanju Rusije, ali moramo da se trudimo da alijansa ostane jednako jaka u budućnosti. Ruska pretnja više nije egzotična ili apstraktna, ona je pred nama.

Štaviše, svi smo već svakodnevno u hibridnom ratu sa našim istočnim susedom. NATO i EU ne mogu da nastave u svom ležernom mirnodopskom ritmu. Naprotiv, moramo biti relevantni.

Za ovo je od suštinskog značaja da pojačamo našu saradnju. Zajedno moramo da ojačamo odbranu NATO-a povezujući planove sa određenim snagama, sposobnostima i komandnim strukturama. I moramo redovno da vežbamo da bi naša kolektivna spremnost bila napeta i oštra.

Zajedno možemo ojačati bezbednosnu arhitekturu EU u okviru NATO-a. Kao EU i njene pojedinačne zemlje članice, moramo povećati naše investicije u odbranu, povećati kapacitete našeg industrijskog odbrambenog sektora i ojačati naše oružane snage. Kao najmoćnija ekonomska unija na svetu, EU ima ogromnu ulogu.

Podržavam ideju uspostavljanja pozicije komesara za odbranu i revizije strategije odbrane EU. Podržavam prilagođavanje pravila Evropske investicione banke, jer moramo imati izvor finansiranja koji takođe dozvoljava ulaganje u vojni razvoj.

I podržavam ambiciozno jačanje Evropskog mirovnog fonda, jer je to jedini mehanizam na nivou EU koji zajednički pruža vojnu podršku Ukrajini i našim partnerima.

Ali to nije sve. Takođe su nam potrebne investicije za bolju zaštitu spoljnih granica EU. I, naravno, moramo da preispitamo naše kritične lance snabdevanja kako bismo ih učinili mnogo otpornijim.

Ukrajina je sposobna da pobedi u ovom ratu. Već deceniju se dokazuje da manja država može da odoli većoj, ako joj pomognu prijatelji.

Estonija je izračunala da ako svaka evropska zemlja doprinese samo 0,25 odsto svog BDP-a Ukrajini u narednim godinama, Ukrajina će biti pobednička. Zatim, možemo nazvati blefom Rusije da može da održi ovu borbu mnogo duže.

Pre svega, ovo je sada pitanje da li imamo volje da preduzmemo neizbežne, neophodne korake ka garantovanju slobode, blagostanja i bezbednosti za generacije koje dolaze. Mi, zapadne zemlje, ranije smo pokazale da zajedno možemo da pobedimo.

Ukrajina se bori protiv režima koji želi da je uništi. Ukrajina se dobro bori. Pomozimo joj da pobedi.