Nemac više od pola godine radi za državu

Sada se ispostavilo da se više od pola godine radi samo za državu.

Nemci su ove godine više od šest meseci radili samo za državnu kasu. Čisto računski gledano, tek od srede (18.7) – zarada građana ide u njihov džep. Savez nemačkih poreskih obveznika je saopštio da je „stopa opterećenja dohotka“ ove godine 54,3 odsto, što znači da je viša nego ikada ranije. Od svakog zarađenog evra, građanima ostaje samo 45,7 centi za ličnu upotrebu.

U skladu sa pomenutom računicom, Savez je ustoličio „Dan žrtava poreza“ koji nema fiksni datum – on se svake godine menja u zavisnosti od toga koliko dana u godini su poreski obveznici radili samo za državu, pa se tako izračuna od kog dana u godini rade samo za sebe. Tako je ove godine Dan žrtava poreza pao na 18. jul.

Savez prenosi da je veliko poresko opterećenje rezultat skrivenih povećanja poreza, kao i da njegove reprezentativne ankete pokazuju da 90 odsto Nemaca smatra da plaća previše poreza. To je najveći procenat od 2015. naovamo. Zbog toga ova organizacija predlaže konkretne mere koje bi trebalo da sprovede vladajuća koalicija: prva i najvažnija jeste reforma poreskih tarifa tako da se što je moguće više rastereti srednji sloj.

Prosečna bruto-plata u Nemačkoj se od 2010. do 2018. godine povećala za 25 odsto, ali se granica godišnjeg prihoda na koji se plaća dodatni porez pomerila samo za 3,9 odsto naviše. Ta granica je trenutno na 54.057 evra godišnje, a Savez poreskih obveznika traži da se ona podigne na 80.000 evra.

Drugi predlog Saveza je da se ukine doprinos solidarnosti koji Zapadni Nemci plaćaju za Istočne savezne pokrajine. On je uveden nakon nemačkog ujedinjenja i danas, 25 godina kasnije, nema više smisla, ili, kako je to rekao predsednik Saveza poreskih obveznika Rajner Holcnagel, „taj doprinos već godinama donosi federaciji više novca nego što ona daje za obnovu Istočne Nemačke“.

Treći predlog glasi: troškovi stanovanja se moraju smanjiti. Na primer, između 2010. i 2018. je država na ime poreza na kupovinu zemljišta povećala svoju zaradu za 163 procenta – sa 5,3 na 13,8 milijardi evra. Pri tome kupovina zemljišta (sa nekretninom ili bez nje) finansijski najviše opterećuje upravo srednji sloj. Inače, ova vrsta poreza nije jedinstvena na federalnom nivou, već je određuju opštinske vlasti. Tako u Magdeburgu ovaj porez znači izdatak od 296 evra, a u Hamburgu 1.050 evra godišnje!