Veliki broj građana zapadnog Balkana nema šanse da dobije azil, a ipak dolaze u Nemačku: Zašto?

Veliki broj građana zemalja zapadnog Balkana, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, u Nemačkoj redovno, pa i više puta za redom, postavljaju zahtev za dobijanje političkog azila, iako je gotovo nemoguće da će ti zahtevi biti pozitivno rešeni.

„Kad vide neka od prezimena radnici u berlinskom centru za prihvat izbeglica već znaju šta sledi: nula izgleda na dodeljivanje azila, ali višemesečno dobijanje socijalne pomoći, nakon čega sledi odbijanje zahteva. A sledeće godine se priča ponavlja“, piše list „Tagesšpigel“ navodeći da je slično i nekim drugim nemačkim pokrajinama.

„Migranti se uglavnom na proleće vraćaju u zemlje porekla, tamo provedu leto, a na jesen se vraćaju kako bi ponovo podneli zahtev za dobijanje azila“, piše nemački list. To je moguće zbog nemačkog zakona koji ne ograničava to koliko puta neko može da podnese zahtev. Jer, kako se objašnjava, od poslednjeg postavljenog i odbijenog zahteva situacija se po podnosioca možda promenila i možda mu je potrebno pružiti novu priliku i ponovo razmotriti zahtev. „Imamo slučajeve gde jedna te ista osoba i po sedam, osam puta podnosi zahtev“, kaže jedna službenica prihvatnog centra.

Godišnja selidba na relaciji Balkan–Nemačka

Nemački Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) navodi da je samo ove godine bilo 13.000 ponovljenih zahteva. Najveća broj takvih podnosilaca zahteva dolazi iz zemalja Zapadnog Balkana, iako su one još sredinom prošle decenije proglašene za „zemlje sigurnog porekla“, što izglede da se pozitivno reši zahtev za dobijanje azila čini gotovo nemogućim. Procenat pozitivno rešenih takvih zahteva je ispod jedan odsto.

Pa ipak, „kompletne porodice iz tih zemalja jednom godišnje se sele iz zemalja porekla u smeštaj za azilante u Nemačkoj i onda se vraćaju nazad“, prenosi „Tagesšpigel“ jednu službenicu prihvatnog centra u pokrajini Donja Saksonija. Takvo putovanje je moguće i zbog bezviznog režima za zemlje iz kojih potiču ti ljudi. Broj podnosilaca zahteva ljudi sa Balkana i dalje je visok, uprkos programima zapošljavanja za žitelje tog regiona koje je Nemačka uvela 2015. i koji omogućavaju relativno lako zapošljavanje u Nemačkoj.

Trenutno se vodi rasprava o tome treba li izbeglicama, odnosno podnosiocima zahteva za dobijanje azila, isplaćivati socijalnu pomoć, koja se kod nekih porodica s više dece lako penje i na više od 2.000 evra mesečno (u gotovini), ili je potrebno izdavati im bonove za hranu i ostale potrepštine. Time bi se, kako smatra sve više političara, smanjila atraktivnost Nemačke za podnosioce zahteva za dobijanje azila.

Dalji problem predstavlja činjenica da ti ponovljeni zahtevi dodatno opterećuju službe za obradu zahteva. One su ionako, zbog povećanog broja izbeglica iz ostalih zemalja, poput Turske, Sirije i Avganistana, na izmaku snaga.