Nemačka bliskoistočna politika: Kako udovoljiti svima?

Uprkos tome, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok traži rešenja gotovo sa svima koji su u to uključeni, piše Dojče vele.

Jaz između sukobljenih strana sve je dublji. Tako to barem doživljava Analena Berbok. Nemačka ministarka spoljnih poslova završila je svoju treću misiju na Bliskom istoku od rasplamsavanja sukoba početkom oktobra.

To putovanje odvelo je šeficu nemačke diplomatije u Izrael, palestinsku Zapadnu obalu Jordana, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju. Najvažniji ciljevi turneje: pomoći napaćenom civilnom stanovništvu u Pojasu Gaze i osloboditi taoce iz ruku Hamasovih terorista. Osim toga, ona želi da pomogne u naporima da se izbegne širenja regionalnog požara i, dugoročno gledano, da poradi na mogućem mirovnom rešenju.

Za nemačku diplomatiju cilj je „uticati na sve strane da se ovaj sukob što pre okonča. I to tako da se zagarantuje bezbednost Izraela i da se istovremeno stvori buduća perspektiva za Palestince“. Tako Hans-Jakob Šindler iz međunarodne organizacije „Counter Extremism Project“ za DW opisuje zadatak berlinskog Ministarstva spoljnih poslova.

Berbok kritikuje sve strane

Nemačka vlada ne ostavlja nikakvu sumnju u nemački samoproglašeni „državni interes“ kada je u pitanju bezbednost Izraela. Uzrok rata bio je „varvarski napad Hamasa“ na Izrael – ne ostavlja mesta sumnji Berbok.

S druge strane, u Izraelu je osudila sve veće nasilje radikalnih izraelskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali i, u saglasnosti sa svojim američkim kolegom Entonijem Blinkenom, zatražila da ne bude „nikakvog proterivanja iz Gaze, okupacije ili smanjivanja teritorija Gaze“.

Nemačka ove godine takođe povećava humanitarnu pomoć za palestinska područja za dodatnih 38 miliona evra – na 160 miliona.

Ali, ne razumeju baš svi ovo nemačko balansiranje. Palestinski premijer Mohamed Štaje ogorčeno se požalio na Njemačku: „Podrška Izraelu oružjem podstiče ga da nastavi svoju agresiju protiv našeg naroda u Gazi“, rekao je. Početkom godine Nemačka i Izrael dogovorili su, naime, isporuku još tri nemačke podmornice.

Čak je i pitanje prekida vatre u Pojasu Gaze za nemačku diplomatiju osetljivo. „Ako oružje bude zaćutalo na duže vreme, onda to samo koristi teroristima Hamasa, koji tu pauzu mogu da iskoriste za pojačanje“, rekao je Mihael Rot, član vladajuće SPD i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga nedavno za javni servis ZDF. Kancelar Olaf Šolc takođe je više puta odbacio pozive na prekid vatre. Za njega su u najboljem slučaju opcija: „humanitarne pauze“. Važno je, kaže, da „Izrael uspe da porazi Hamas“.

Katar pruža utočište liderima Hamasa

Analena Berbok susrela se i s predstavnicima arapskih država, poput Saudijske Arabije i Katara. Obe zemlje su uticajni potencijalni posrednici u sukobu, recimo kada je u pitanju oslobađanje Hamasovih talaca. To posebno važi za Katar: taj emirat nije samo utočište rukovodstvu Hamasa, već je također i jedan od najvažnijih finansijera te terorističke grupe.

„U tom smislu, Katar zapravo i ne bi trebalo podsećati da se zauzme za taoce na pozitivan način“, kaže stručnjak za Bliski istok Šindler. Pritom ne bi trebalo preceniti ulogu Nemačke: „Nemačka tu ima priliku samo da upozorava i da traži, jer mi kao država očigledno nemamo uticaj u tom sukobu koji bi mogao da se uporedi s onim koji imaju SAD.“

Međutim, SAD se u regionu doživljavaju kao jednostrano proizraelski nastrojene. Nemačka se, s druge strane, smatra neutralnijom. To, kako se veruje, otvara prostor za nemačku spoljnu politiku.

Šta nakon pobede nad Hamasom?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je da će, nakon akcije protiv Hamasa, njegova zemlja biti nadležna za kompletnu bezbednost u Pojasu Gaze „na neodređeno vreme“. Dalje ciljeve još nije precizirao.

„Jasno je da se mora organizovati novi poredak u Pojasu Gaze za prelazni period“, kaže Hans-Jakob Šindler. To bi, predlaže, mogle da preuzmu Ujedinjene nacije ili arapske države. „U tom smislu, naravno, takođe moramo da razgovaramo sa što više država u arapskom svetu i Zalivu, kako bismo videli da li ima dobrovoljaca koji žele i mogu privremeno da obezbede Pojas Gaze.“

Prema Šindlerovom mišljenju, dugoročno gledano bi Palestinska samouprava, koju je Hamas isterao 2007, trebalo ponovo da preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze.

Dugoročni cilj: dve države

A dalja budućnost? Čak i ako to trenutno u potpunosti ne dolazi u obzir za njene izraelske kolege, Berbok, kao i njen američki kolega Blinken, navodi da je dugoročni cilj rešenje na temelju dve države: palestinska uz izraelsku državu, kao što je već dogovoreno na obe strane 1990-ih. To je „jedini održivi model koji može da garantuje trajni mir i bezbednost za Izraelce i Palestince“, rekla je Berbok u Tel Avivu. Ali tamo o tome u ovom trenutku ne žele ni da čuju.

„Svakako je jasno“, kaže Šindler, „da rešenje s dve države u ovom trenutku predstavlja veoma dalek i veoma nejasan cilj.“ Ali, retorički se pita: „A koje drugo rešenje postoji osim rešenja s dve države?“

U svakom slučaju, nastavak statusa kvo, samo bez Hamasa, što je Netanjahu možda imao na umu, „nije održivo rešenje“, kaže Šindler. Status kvo je već bio „veoma problematičan“ i pre napada Hamasa na Izrael. Uništenjem terorističke infrastrukture Hamas bi bio oslabljen, ali bi njegova ideologija mogla da preživi. U tom smislu, nemački stručnjak za Bliski istok ne vidi druguopciju osim da se nastavi da se radi na rešenju s dve države. To bi trebalo da učini i Nemačka.