Nemačka dobija useljenički zakon

Kako to izgleda kada realnost stvara političke činjenice, može se trenutno lepo videti u Nemačkoj. Godinama se kontraverzno raspravljalo ne samo o tome da li je Nemačka useljenička zemlja nego da li to uošte sme to da postane. Sve je ostalo pri svađi, bez konkretnih političkih rešenja. No, u međuvremenu se dogodila stvarnost: useljavanje se dogodilo, bezglavo, delimično nekontrolisano. Malo se toga odvijalo preko politike pružanja azila, a često posle duge borbe kroz birokratsku šumu pravila koja su Nemačkoj do sada kontrolisala useljavanje. Politika po kojoj bi Nemačka privukla najbolje i najkvalifikovanije izgleda drugačije.

Sada vetar menja pravac i to munjevitom brzinom. Nemačka će zvanično postati useljenička zemlja. I to zato jer je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, šef bavarske CSU, na sto stavio predlog zakona. Donedavno je bio drugačijeg mišljenja iako je useljenički zakon deo koalicionog sporazuma demohrišćana i socijaldemokrata.

Nisu samo udruženja preduzetnika ta koja već godinama ponavljaju da je jednoj privrednoj velesili poput Nemačke potreban moderan useljenički zakon kako bi opstala u globalnoj trci za najboljim umovima i talentima. Nakon godina ignorisanja realnosti sada bi napokon stvari mogle krenuti prema napred. To je već veliki korak iako bi se stranke i ovoga puta morale zapitati zašto je potreban pritisak realnosti da bi se probile iracionalne političke blokade. Jer čak i oni koji se protive useljavanju kvalifikovane radne snage moraju priznati prednosti useljavanja koje se odvija po jasnim i transparentnim pravilima. A upravo to bi trebalo da donese novi zakon.

I nemačka kancelarka Angela Merkel je uvek iznova pokazivala otvorenost za useljenički zakon. Iako je upravo njena stranka CDU bila ta koja je početkom prošle decenije vodila antiuseljeničke kampanje poput „Više nemačke dece umesto useljavanja Indijaca“ („Kinder statt Inder“). Ulogu kočničara useljeničkih pravila od CDU je sad preuzela Alternativa za Nemačku (AfD) koja će blokirati svaki pokušaj regulisanja useljavanja, ma koliko on bio dobar. Socijaldemokratama verovatno novi zakon neće ići dovoljno daleko, a slično je za očekivati i od liberala i zelenih. Dakle useljenički zakon još nije gotova stvar.

Ali, kada jednom stupi na snagu, trebalo bi da olakša priliv dobro obrazovanih i kvalifikovanih. To je mudra odluka, posebno ako se na umu ima manjak radne snage u industriji i medicinskom sektoru. S druge strane, ovaj zakon ne može regulisati integraciju izbeglica u društvo i tržište rada. To se mora rešiti na drugi način.

Dobro je što će novim zakonom biti odstranjena neke nelogična pravila. Poput onog po kojem poslodavac može zaposliti nekog ko ne dolazi iz EU – samo ako dokaže da na tržištu rada nije pronašao prikladnog kandidata sa EU boravištem. To je dosad bila jedna od većih prepreka zapošljavanju stručnjaka iz celog svijeta, koji su se često, nakon meseci čekanja na radnu dozvolu, odlučili za neku drugo, manje komplikovanu državu. I dobro je što će ovo pravilo sada nestati. Time će useljeničko pravo postati transparentnije, logičnije i pravednije. I to za sve. No još je potrebno mnogo takvih koraka. Do stupanja zakona na snagu će još potrajati. Ali ono što je ispravno je pravac u kojem se rasprava kreće. A to nije malo.