Nemačka: Dve nuklearke ostaju na mreži kao rezerva za hitne slučajeve

Ipak se dogodilo: Nemačka produžava rad nuklearnih elektrana koje su još na mreži – iako se radi o samo dve od tri nuklearne elektrane: Nekarvesthajm i Izar u Bavarskoj i iako je to bilo u apsolutnoj nuždi. Istovremeno, nuklearna elektrana Emsland na severu zemlje trebalo bi da bude isključena krajem godine, kako je ranije i planirano.

Razlog za tu odluku o produžetku rada dve atomske centrale je kriza u snabdevanju električnom energijom i gasom. Te elektrane već tri meseca rade duže nego što bi trebalo. Pa ipak, odluka ministra Habeka velika je prekretnica, pogotovo za njegove Zelene. A oni su u ovom trenutku veoma važan deo vlade.

Izlazak iz nuklearne energije: ključna politička odrednica Zelenih

Za Zelene je okončanje korišćenja nuklearne energije u Nemačkoj dugo bilo temeljno opravdanje za samo njihovo postojanje. Stalno se govorilo, i to ne samo u redovima Zelenih, da je spor oko nuklearne energije u Nemačkoj, nakon decenija žustrih rasprava, 2011. godine konačno okončan odlukom o postupnom ukidanju nuklearnih elektrana.

Do toga je došlo nakon katastrofe s nuklearnim reaktorima u Fukušimi. Zeleni su sebe kao političku stranku ranih 1980-ih pronašli u borbi za izlazak iz nuklearne energije.

Sada se, međutim, situacija potpuno promenila. Političari se hvataju za svaku slamku kako bi se oslobodili zavisnosti od ruskih energenata. Ministar privrede Robert Habek iz redova Zelenih odavno je prisiljen da prilagodi novoj situaciji. Zima može da bude teška, veoma teška.

Zato je nastavak rada preostalih nemačkih nuklearnih elektrana neophodan, čak i ako je njihov udeo u proizvodnji električne energije u Nemačkoj samo šest odsto. U krizi je to itekako potrebno.

Ovo nije pledoaje za nuklearnu energiju

Kako bi Nemačka prebrodila predstojeću zimu, ova odluka je verovatno ispravna. Ona je rezultat pragmatičnog odmeravanja interesa.

Vladajući političari su, preuzimajući svoju dužnost, dali zakletvu da će sprečiti da Nemačkoj bude naneta šteta. Ali, rasprave o nastavku korišćenja nuklearne energije, za šta se zalažu opozicioni političari – to je potpuno druga stvar.

Kada bi još aktivne nuklearne elektrane u Nemačkoj radile duže od tri meseca, bili bi im potrebni novi elementi za sagorevanje. A najjeftiniji mogu da se nabave – samo u Rusiji. U ovom trenutku, to bi značilo da mačka grize svoj sopstveni rep.

U svemu što nemačka vlada radi i preduzima, u obzir dolazi samo osamostaljivanje od agresora i energetskog imperatora Putina. Nastavak rada nemačkih nuklearnih elektrana duže od tri meseca i uz Putinovu milost, nije uverljivo rešenje.

Jedini izlaz: obnovljivi izvori energije

Dakle, samo dve od tri nuklearne elektrane produžavaju rad i to samo u hitnim slučajevima. Pogled na Francusku, gde 28 od 56 elektrana trenutno nije spojeno na mrežu, pokazuje da nuklearna energija teško može da ponudi izlaz iz sadašnje energetske krize, i to ne samo u Nemačkoj – između ostalog i zato što tokom sušnih leta nema dovoljno vode u rekama za hlađenje reaktora. 4

U Francuskoj, kao i u Nemačkoj, može da postoji samo jedna alternativa: ušteda energije, odnosno struje, gasa i nafte, gde god je to moguće, ali i razvoj obnovljivih izvora energije vrtoglavom brzinom.

Sve u svemu, odluka je ispravna: dve od tri nuklearne elektrane koje su još priključene na mrežu pomoći će Nemcima da u hitnim slučajevima nestašice energije prebrode zimu. I ništa više od toga.

Ovo nije pledoaje za korišćenje nuklearne energije u budućnosti, iako se ne zna koliko će dugo ta odluka da se u ovim teškim vremenima primenjuje. A da i ne govorimo da za tu odluku ministra privrede on prvo treba da dobije blagoslov kompletne nemačke vlade. To se ovih nedelja i meseci ne podrazumeva.