Nemačka i dalje ne priznaje palestinsku državu

Nemačkoj, kao i spoljnoj politici Evropske unije i dalje je cilj nezavisna palestinska država, kaže ministarka. Ne pominjući direktno inicijativu Norveške, Irske i Španije, Berbok je ocenila: „Ako bi samo priznanje, sada, u ovom trenutku, donelo mir, onda verujem da nijedno ljudsko biće, nijedan političar na ovom svetu, ne bi oklevao.“

Šefica nemačke diplomatije se založila za direktne pregovore dveju strana kako bi se pronašlo rešenje za bliskoistočni konflikt i tzv. rešenje o dve države. S jedne strane, kaže, oteti taoci moraju biti oslobođeni, a s druge, smrt i patnja u Gazi moraju biti okončani. Civilima u Pojasu Gaze potrebno je više humanitarne pomoći, naglasila je.

„Bez takve akutne, krizne diplomatije, nezavisna palestinska država neće postati realnost“, rekla je Berbok.

„Ne postoje prečice“

Portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt ranije je izjavio da Nemačka ostaje privržena tome da je cilj rešenje koje podrazumeva dve države, do kojeg se dolazi pregovorima između Izraela i Palestinaca, „a na čijem kraju je prihvatanje da postoji posebna palestinska država“. Ali, takvo rešenje o dve države trenutno je, kaže, daleko.

Istovremeno, rešenje o dve države koje prihvataju sve strane i po kojem Izrael i Palestinci žive mirno jedni pored drugih, predstavlja „jedino rešenje za ovaj sukob, ma koliko vremena za to bilo potrebno“, rekao je Hebeštrajt i ukazao: „To će zahtevati mnogo diplomatske veštine i verovatno mnogo vremena.“

U svetlu toga što su neke druge evropske države priznale palestinsku državu, on je naglasio: „Ne postoje prečice.“ Niko ne bi trebalo da se nada da će taj težak sukob odjednom ispariti „jednom diplomatskom merom, jednom odlukom“, zaključio je portparol nemačke vlade.

Palestinu već priznaju 143 od 193 države

Vlade Norveške, Irske i Španije ranije su najavile da će priznati palestinsku državu. To su saopštili norveški premijer Jonas Gar Store, irski Sajmon Haris i španski Pedro Sančez. Planirano je da to bude ozvaničeno 28. maja.

Već su 10. maja 143 od 193 države na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija odobrile palestinski zahtev za punopravno članstvo u UN. Među njima su, pored Španije, Irske i Norveške, bile još neke članice EU, kao i Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. To znači da većina – skoro 75 odsto zemalja – već priznaje Palestinu kao posebnu državu.

Većina zapadnih vlada, poput Nemačke ili Sjedinjenih Država, priznanje nezavisne palestinske države koja mirno koegzistira s Izraelom povezuje s razjašnjavanjem fundamentalnih pitanja, uključujući i konačne granice takve države, kao i status Jerusalima. To bi se, smatraju, moralo postići direktnim razgovorima sukobljenih strana.

Francuska: Priznanje je preuranjeno

Francuska je takođe upozorila da bi priznanje palestinske države sada bilo preuranjeno. Ipak, Ministarstvo spoljnih poslova u Parizu saopštava i da priznanje Palestine za Francusku „nije tabu“.

Taj korak, međutim, mora biti „koristan“ i kao „diplomatski instrument u službi rešenja o dve države“ mora da omogući politički napredak.

Velika Britanija: Priznanje kao podsticaj?

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron nedavno je sugerisao da bi London takođe mogao da razmotri mogućnost ranog priznanja Palestine kako bi podstakao one Palestince koji podržavaju mirno rešenje.

On smatra da bi priznanje bio važan podsticaj palestinskoj strani da učini ustupke u mirovnim pregovorima.

SAD: Palestinska država samo kroz pregovore

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je da američki predsednik Džozef Bajden ostaje veliki pristalica rešenja o dve države.

„On smatra da do palestinske države treba doći direktnim pregovorima dveju strana, a ne jednostranim priznanjem“, dodao je portparol.

Odobravanje Jordana i Saudijske Arabije

Rijad je pozdravio priznanje Norveške, Španije i Irske kao „pozitivan“ potez i pozvao i druge evropske zemlje da „donesu istu odluku“.

Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi opisao je to kao „važan korak ka rešenju o dve države“. Jordan se smatra ključnom zemljom u nastojanjima da se podrži palestinska strana. Ta zemlja, takođe, zvanično upravlja svetim islamskim mestima na Hramovnoj gori u Jerusalimu, prenosi DW.