Nemačka i migracije: Glasne diskusije, malo dogovora

Sastanak kancelara i premijera nemačkih pokrajina u Berlinu na kojem se naširoko raspravljalo o imigraciji, otegao se u četvrtak (20. jun) sve do 22:20. Tek tada su se Olaf Šolc, Boris Rajn i Štefan Vajl pojavili pred kamerama. Ali u suštini i nisu imali baš bogzna šta da saopšte.

„Čvrsto je dogovoreno da ćemo nastaviti proces“, rekao je kancelar. To je zapravo tipična Šolcova rečenica. On je pritom govorio o „rešenju sa trećim zemljama“, odnosno o ideji da se eventualno dozvoli da se procedure za podnošenje zahteva za dobijanje azila odvijaju van Nemačke.

Prema sporazumu, nemačka vlada bi, na zahtev pokrajina, trebalo da do decembra razvije konkretne modele kako bi to bilo moguće u budućnosti. Moguće promene u propisima EU i u nacionalnom zakonu o azilu takođe bi trebalo da se reše.

Skepsa prema modelima u inostranstvu

Svako ko pažljivo pročita statusni izveštaj nemačke vlade o postojećim modelima tog rešenja s trećim zemljama zapitaće se o kojim idejama će se raspravljati na premijerskoj konferenciji u decembru.

Velika Britanija trenutno pokušava da protera potražioce azila u Ruandu i tamo ih podvrgne postupku azila – i to prema ruandskom zakonu. Italija i Albanija su ratifikovale memorandum kojim se italijanskim vlastima dozvoljava da u Albaniji sprovode procedure azila prema italijanskim zakonima.

Za svaki od modela tim stručnjaka nemačke vlade ističe da postoji značajan broj pravnih problema.

Glasna diskusija

Upravo oko toga je postalo glasno na preliminarnom sastanku kancelara i premijera nemačkih pokrajina ovog četvrtka, prenose učesnici. Bilo im je teško da pronađu jedinstven stav.

On pokrajine u kojima su na čelu demohrišćanski (CDU/CSU) premijeri žele strože mere za ograničavanje migracije. Nešto je moralo da se dogodi „odmah“, rekao je tako bavarski premijer Markus Zeder (CSU). Međutim, premijeri nisu mogli da se dogovore ni o čemu više, osim da od savezne vlade zatraže da podnese konkretne predloge za regulisanje rešenja sa trećim zemljama.

Nakon pomirenja – sumnje

„Voleli bismo da sve ide mnogo brže, ali moramo da cenimo napore savezne vlade“, rekao je na konferenciji za novinare hesenski premijer iz redova CDU Boris Rajn. To je iznenađujuće pomirljiv ton.

Ali to je potrajalo samo dok Štefan Vajl (SPD), premijer Donje Saksonije, još jednom nije izrazio zabrinutost zbog takvog rešenja i napomenuo da bi ono možda za Nemačku moglo da se pokaže kao neizvodljivo.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je dan kasnije govoreći o toj temi da bi to mogao da bude „sastavni deo“ buduće migracione politike. I to je sve što bi trebalo znati o stavu te ministarke iz redova SPD-a.

Malo više od nejasnih nagoveštaja

Mora biti više doslednosti u politici prema izbeglicama, upozorio je socijaldemokratski kancelar Šolc prethodno na konferenciji za novinare i najavio da će savezna vlada uložiti napore da vrati počinioce krivičnih dela iz Avganistana i Sirije u njihove matične zemlje.

Uz to vlada u Berlinu po prvi put je rekla i to sa kojim državama želi da zaključi sporazume o repatrijaciji: sa Gruzijom, Moldavijom, Kirgistanom, Uzbekistanom, Kenijom, Filipinima, Marokom, Kolumbijom i Ganom.

A najveći uspeh dana, prema rečima pokrajinskih premijera, bio je dogovor o maksimalnom limitu plaćanja od 50 evra za platne kartice za izbeglice.

Uvesti osiguranje od prirodnih katastrofa

Pokrajine su se takođe u potpunosti složile oko njihovog zahteva da se uvede osiguranje od prirodnih katastrofa za žrtve pre svega elementarnih nepogoda kao što su poplave, kako ubuduće savezna vlada, a pre svega pokrajine, ne bi morale da pružaju finansijsku podršku ugroženima.

Međutim, savezni ministar pravde je na konferenciji burno protestovao protiv toga. „Nastavićemo da razgovaramo o tome“, rekao je Boris Rajn – ali s ne baš mnogo nade u glasu.