Savezna Republika Nemačka kupila je kuću u Kaliforniji u kojoj je nekada živeo slavni nobelovac Tomas Man i planira da je pretvori u Centar za transatlantski dijalog, pišu nemački mediji.
Nemačka vlada reagovala je nakon što su poštovaoci Manovog dela protestovali što će kuća u kojoj je pisac proveo svoje godine u egzilu u Americi biti prodata, kako bi se iskoristila zemlja na kojoj je sagrađena.
Čak tri hiljade pisaca, umetnika i intelektualaca, uključujući i nobelovku Hertu Miler, potpisali su peticiju kako bi kuća bila sačuvana, nakon što je u avgustu objavljeno da će biti prodata, a da se u oglasu nije ni pominjalo ko je bio njen nekadašnji vlasnik. Početna cena za vilu sa pet spavaćih soba i pet kupatila bila je 15 miliona dolara.
Magična vila u ulici San Remo, kako je naziva nemačka štampa, nije bila samo dom velikog pisca, koji je u kalifornijskom izbeglištvu, između ostalog, napisao i svoj čuveni roman „Doktor Faustus“, već simbol jednog bremenitog vremena u nemačkoj i američkoj istoriji, budući da je ova kuća mnogima bila utočište od nacističke ideologije i razornog Drugog svetskog rata.
Nemački mediji pišu da je vlada delovala vrlo brzo i da je ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer kazao da je ta zgrada bila „dom mnogim Nemcima koji su radili za bolju budućnost svoje zemlje“, te da su „popločali put otvorenog društva i stvorili osnovu za zajedničke transatlantske vrednosti“.
„U tom duhu biće obnovljena i kuća Tomasa Mana“, kazao je on, dodajući da očekuje da će renoviranje vile trajati dve godine.
Tomas Man napustio je Nemačku 1933. godine, sa dolaskom nacista na vlast. On je prve godine u egzilu proveo u Švajcarskoj da bi se zatim 1938. godine preselio u SAD, gde je već nekoliko puta pre toga držao predavanja. U Los Anđelesu je živeo sve do 1952. godine, kada se vratio u Švajcarsku, gde je i umro.
Adresa: 1550 San Remo Drive / Pacific Palisades poznata je svim ljubiteljima nemačke književnosti. Tomas Man je tu boravio deset godina – od 1942. do 1952. On je izgradnju vile poverio arhitekti iz Vroclava, Juliusu Ralfu Davidsonu, koji je takođe emigrirao u Sjedinjene Američke Države.
Man je u Americi postao intelektualni predvodnik azilanata. „Gde sam ja – tu je i Nemačka“, izjavio je tada samouvereno. NJegova vila bila je dom za sve nemačke pisce, umetnike i intelektualce u egzilu, poput Bertolta Behta i Bruna Franka. Među posetiocima bila je i 14-godišnja Susan Sontag, koja je 1947. godine došla na čaj i kolače sa drugaricom. Kako je kasnije pisala, opčinila ju je Manova radna soba koja je bila prekrivena knjigama od poda do plafona.
„Biti u istoj sobi sa Tomasom Manom bilo je neverovatno… Ali tada sam prvi put čula glas sirene prve privatne biblioteke koju sam videla u svom životu“, pisala je Sontag.
Iako je sigurno da nemačka vlada ima novca za ovakve poduhvate, bilo je pitanje da li će zaista reagovati na vreme i spasti jedan od objekata važnih za život najvećeg nemačkog pisca dvadesetog veka, ali i nemačke istorije, budući da se Manova vila nalazi nadomak Vile Aurora Liona Fojhtvangera, nemačkog pisca jevrejskog porekla, u kojoj su Man, kao i drugi nemački pisci u američkom egzilu, bili česti gosti. Ovu vilu je od rušenja spasilo jedno udruženje građana iz Berlina, a nemačka država je finansijski potpomaže. Sada je to mesto sećanja na nemačke azilante u Americi. Slično će biti i sa prostorom Manovog kalifornijskog izbeglištva.
Sva Manova mesta
U Evropi su sva mesta koja imaju neku ulogu u biografiji nemačkog nobelovca Tomasa Mana sačuvana, poput letnjikovca Nida na Kurskoj prevlaci, Klauze na obali Štarnberškog jezera ili kuća Budenbrokovih u Libeku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
