Nemačka: Novi planovi sa vodonikom

Nemačka vlada je aktuelizovala svoju Strategiju intenzivnijeg korišćenja vodonika. Do 2030. bi se proizvodni kapaciteti morali udvostručiti na deset gigavata. Neophodna postrojenja, skladišta i cevi će se u narednom periodu proširiti, a tehnologija će se unaprediti.

Vlada na čelu sa Angelom Merkel je 2020. usvojila Nacionalnu strategiju za vodonik. Cilj je bio da se olakša put do klimatske neutralnosti i to do 2045. Od ruskog napada na Ukrajinu februara 2022. sadašnja vlada planira brže smanjivanje zavisnosti od fosilnih izvora energije.

Do 2028. trebalo bi da nastane nemačka mreža za vodonik sa preko 1800 kilometara cevi. U Evropi će u isto vreme nastati ukupno 4500 kilometara cevi. Od toga će 3000 kilometara biti prenamenjeni gasovodi.

Ostale potrebe se rešavaju uvozom

U Strategiji se navodi: „Do 2030. će vodonik i njegovi derivati biti upotrebljavani kao gorivo za teške transportne mašine ali i u vazdušnom i vodenom saobraćaju“. Pošto Nemačka neće moći da proizvede dovoljno vodonika za sopstvene potrebe, moraće se dodatno razmisliti o strategiji uvoza. U planu je posebno mnogo uvoza vodonika iz Norveške, pa se planira i dodatno povezivanje cevima sa tom zemljom.

Za proizvodnju je potrebno mnogo struje

Vodonik je jedan od bitnih elemenata u borbi protiv zagrevanja planete. U proizvodnji se ne ispuštaju gasovi koji pojačavaju efekat staklene bašte. Vodonik može da zameni naftu i gas kao energente. Nemačka je proklamovala cilj da do 2045. zemlja postigne karbonsku neutralnost – Nemačka u tom trenutku ne bi trebalo da ima veću emisiju štetnih gasova od apsorpcije. Ipak, za elektrolizu koja razlaže vodu na vodonik i kiseonik potrebno je mnogo električne energije. A ona bi prema volji nemačke Vlade morala da se sve više dobija iz obnovljivih izvora energije.

Više vrsta vodonika

Prema načinu dobijanja razlikuju se sivi, plavi, zeleni i žuti vodonik. U Nemačkoj se vodonik trenutno najviše dobija iz zemnog gasa i spada u sivi vodonik. U procesu dobijanja se oslobađa i ugljen-dioksid što negativno utiče na klimatske promene. Čak i ako se vodonik dobija elektrolizom, on se označava kao siv, ukoliko je električna energija koja se upotrebljava za proizvodnju nastala na osnovu sagorevanja fosilnih elemenata.

Plavi vodonik nastaje kada se specijalnim postupkom izdvoji ugljen-dioksid i uskladišti se u podzemnim deponijama. Taj postupak se naziva „Carbon Capture and Storage”, skraćeno CCS. Energetski koncerni smatraju da bi vodonik mogao na taj način da se proizvodi skoro klimatski neutralno. Državni zavodi nadležni za zaštitu okoline smatraju da u tu računicu nisu uključeni dobijanje i transport gasa, a u tim procesima se oslobađaju metan i ugljen-dioksid. Osim toga, nije moguće stoprocentno pročišćavanje izduvnih gasova u procesu.

Žuti vodonik nastaje elektrolizom u kojoj je potrebna električna energija poreklom iz nuklearnih elektrana. Nemačka ne planira takvo dobijanje vodonika.

Zeleni vodonik nastaje elektrolizom za koju se upotrebljava električna energija iz obnovljivih izvora. Za nemačko Ministarstvo ekonomije zeleni vodonik igra ključnu ulogu u postizanju cilja karbonske neutralnosti, piše DW.