Nemačka obeležava 70. godišnjicu ustanka protiv komunističke diktature na istoku

Protesti zbog pogoršanja ekonomskih uslova i politčke represije počeli su u ruralnim oblastima a onda posle više meseci kulminirali u poziv na generalni štrajk upućen 16. juna 1953.

Sledećeg dana više od pola miliona ljudi izašlo je na ulice Berlina i drugih gradova širom Istočne Nemačke. Oko 50 ljudi je ubijeno, a hiljade demonstranata je uhapsila komunistička tajna policija kojoj su pomagale sovjetske trupe.

Desetine sovjetskih vojnika koji su odbili da pucaju na demonstrante su pogubljeni.

Istočnonemački režim označio je ustanak kao „fašistički puč“ koji je podstakao Zapad, za šta ne postoje nikakvi dokazi.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao je u govoru u parlamentu da ustanak nije bio usmeren samo protiv povećanih pritisaka na radnike, niskih plata, visokih cena i praznih polica.

„Bio je usmeren protiv standardizacije čitavog društva, protiv planske vladavine i prisilne kolektivizacije, protiv državnog nadzora, propagande i cenzure, protiv potiskivanja hrišćana, opozicionara i nekonformista, protiv diktature jedne partije, koja je tvrdila da je uvek u pravu“, rekao je on.

Štajnmajer je rekao da je težnja za slobodom na kraju preovladala, kada su demonstranti ponovo izašli na ulice 1989. godine, srušili diktaturu i doveli do ponovnog ujedinjenja Nemačke godinu dana kasnije.

On je takođe povukao paralelu sa situacijom u Ukrajini, rekavši da se ta država brani od napora Moskve da povrati status nekadašnje imperije.

„Ukrajinci brane ono za šta su se hrabri ljudi u Evropi zalagali od 1953. godine a postigli 1989. i što nikada više ne žele da izgube“, rekao je Štajnmajer.