Nemačka očekuje minimalni rast privrede u 2023. umesto recesije

Nemačka vlada u novom godišnjem ekonomskom izveštaju nešto optimističnije ocenjuje ekonomsku situaciju u zemlji nego što je to bilo pre nekoliko meseci – umesto recesije, u tekućoj godini očekuje se mali plus, odnosno rast BDP-a od 0,2 odsto, piše Dojče vele.

To stoji u izveštaju koji je predstavio ministar privrede Robert Habek u kom ;se navode i glavne karakteristike nemačke privrede, odnosno ekonomske politike vladajuće „semafor-koalicije“ (SPD-Zeleni-FDP).

S jedne strane Habek (Zeleni) želi da ubrza transformaciju privrede u smeru klimatske neutralnosti, a s druge, mora da reaguje na promenjene okolnosti koje vladaju u globalnim razmerama.

Do sada se trebalo boriti protiv krize, a sad je potrebna aktivna ekonomska politika, kaže Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja iz Berlina (DIW).

„Vidimo da Nemačka gubi u globalnoj utakmici po pitanju atraktivnosti i zato nam je u tom procesu transformacije hitno potrebna promena kursa savezne vlade, i to s glavnim fokusom na investicije u budućnost“, dodaje.

Julija Klekner iz poslaničke grupe Demohrišćana (CDU) navodi da savezna vlada prihvata da gubi, a da pritom uopšte ne pokušava da promeni taj trend.

Ne da ima manje birokratije, već je ima više, tvrdi ona i kao primer navodi „kočnice“ na cene energije.

„Preduzeća s kojima sam u kontaktu uglavnom mi se obraćaju s pitanjem kada će im se dozvoliti da se razmašu. Uopšte se ne radi o novcu ili zahtevima za još više podsticaja, već o njihovoj želji da se jednostavno puste da rade. Oni bi najradije da zaposle inženjere ili ljude drugih profesija, ali mi kažu da moraju da zapošljavaju još više knjigovođa, zato što moraju da se sve više bave birokratijom“, dodala je.

Klekner kao alarmantan signal smatra najavu farmaceutskog koncerna Bajontek (BioNTech) da bi deo svojih aktivnosti na istraživanju kancera mogla da preseli u Englesku.

Nemačka kao poslovna lokacija je ugrožena, smatra Klekner.