Nemačka odbacuje optužbe o kršenju Konvencije o genocidu

Savezna Republika Nemačka se u utorak (9. april 2024.) branila pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu (ICJ) od optužbi Nikaragve da pruža pomoć u kršenju Konvencije o genocidu. Nemačka pravna zastupnica u tom procesu, Tanija fon Uslar-Glajhen, odbacila je te optužbe ističući da te tvrdnje nemaju ni faktičku, ni pravnu osnovu. Osim toga, ona je optužila Nikaragvu da zauzima jednostran pogled na Bliskoistočni konflikt.

Nikaragva u svojoj tužbi od 1. marta tvrdi da Nemačka, posebno kroz isporuke oružja Izraelu i zadržavanje novca za Palestinsku humanitarnu organizaciju UNRWA, „pomaže u počinjenju genocida“. Time se u najmanju ruku, kako je navedeno, krši obaveza da se učini sve što je moguće da se on spreči. Nikaragva se poziva ne samo na Konvenciju o genocidu iz 1948. godine, već i na međunarodno humanitarno pravo, na primer na Ženevsku konvenciju i druga pravila definisana međunarodnim pravom.

U sudskim raspravama koje su počele ove sedmice najpre se raspravljalo o „privremenim merama“ koje je Nikaragva takođe zatražila. U njima se, na primer, zahteva da Nemačka odmah obustavi svoju vojnu podršku Izraelu i revidira svoju odluku u vezi s UNRWA. Takođe se traži da Sud naloži Nemačkoj da učini sve što je moguće kako bi osigurala da oružje koje je već isporučeno Izraelu ne bude korišäeno za kršenja navedenih prava.

Nikaragva smatra da je Nemačkoj poznat rizik od genocida

Nemačka je „znala i u najmanju ruku zna za postojanje rizika od počinjenja genocida“, izneo je nikaragvanski pravni zastupnik Karlos Hoze Aguelo Gomez. Najkasnije od trenutka kada je ICJ doneo privremene mere protiv Izraela, svi alarmi u Nemačkoj morali su da se upale, rekao je ambasador Nikaragve u Holandiji.

Prošle godine je Južnoafrička Republika podigla tužbu protiv Izraela, optužujući ga za kršenje Konvencije o genocidu. Na dan 26. januara, ICJ je izrekao privremene mere protiv Izraela i pozvao ga da „preduzme sve mere koje su u njegovoj moći kako bi se izbegao genocid nad Palestincima u Gazi“. U martu je ICJ ponovo pozvao Izrael da dozvoli dostavu više pomoći u Pojas Gaze.

Nemačke isporuke oružja Izraelu pred sudom

„Izvozne dozvole za vojnu opremu u vrednosti od gotovo 300 miliona evra od strane nemačkih vlasti su prioritetno dodeljene Izraelu, uzimajući u obzir specifičnu situaciju izraelskog rata u Gazi“, ističe pravnik Danijel Miler, koji zastupa Nikaragvu. U okviru te isporuke je i vojna oprema u vrednosti od 20 miliona evra bila, kako pojašnjava – ratna oprema. Izraelu je, između ostalog, isporučeno 3.000 protivoklopnih projektila, 500.000 metaka za automatsko oružje i 44 eksplozivna punjenja, rekao je Miler, pozivajući se na podatke nemačke vlade.

Nemačka se, pored Sjedinjenih Američkih Država, smatra jednim od najbližih saveznika Izraela, a prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira, SIPRI, Nemačka je bila drugi najveći isporučilac oružja Izraelu u periodu od 2019. do 2023. godine, odmah nakon SAD. Nikaragva protiv SAD ne može da pokrene tužbu, jer one nisu prihvatile da Međunarodni sud pravde može da sudi američkim državljanima, odnosno da se Amerikancima sudi van zemlje.

Nemačka je svesna svoje istorijske odgovornosti

Izraelska vojna ofanziva počela je nakon terorističkog napada militantno-islamističkog Hamasa 7. oktobra, u kome je ubijeno oko 1.200 ljudi. Prema Ministarstvu zdravlja koje kontroliše Hamas, u napadima na Gazu ubijeno je više od 33.000 ljudi. Izrael se, s druge strane, poziva na svoje pravo na samoodbranu i odbacuje optužbe za genocid.

Nemačka takođe ističe pravo Izraela na samoodbranu, istovremeno insistirajući na poštovanju humanitarnog međunarodnog prava. U poslednjih nekoliko sedmica, tonovi koji u vezi s tim dolaze iz Nemačke – kao i iz Sjedinjenih Američkih Država – postali su oštriji.

Na početku iznošenja odbrane, nemačka predstavnica Fon Uslar-Glajhen istakla je posebnu odgovornost Nemačke prema Izraelu: „Naša prošlost je razlog zašto je bezbednost Izraela u centru nemačke spoljne politike“, iznela je nemačka zastupnica pred ICJ. Nemačka svojim izjavama, kako je naglasila, pre svega želi da „pravilno postavi stvari“, posebno što se tiče tvrdnji Nikaragve o broju i kvalitetu isporuka oružja Izraelu.

Isporuka oružja nije jednostavno isporuka oružja

U svojim objašnjenjima pred sudom o nemačkom viđenju činjenične situacije, stručnjak za međunarodno pravo Kristijan Tams navodi da se pravi razlika između isporuka ratnog oružja i ostale vojne opreme. Kod 98 odsto licenciranih izvoza oružja od 7. oktobra, reč je o drugoj vojnoj opremi, koja uglavnom ima umanjene borbene ili odbrambene funkcije, objasnio je Tams.

Od oktobra 2023. godine, kako je rekao, nije licenciran izvoz artiljerijskih granata, kao ni municije za izvoz u Izrael. On je dodao da su licencirani izvozi koje spominje Nikaragva uglavnom manevarska ili municija namenjena za obučavanje oružanih snaga, koja nije namenjena za ratne operacije.

Tams je dalje objasnio da nemački postupci odobrenja imaju za cilj da se obezbedi poštovanje međunarodnih humanitarnih obaveza i da oni prevazilaze međunarodne propise.

Bez uticaja na obustavu sredstava za UNRWA

Tams je takođe pokušao da ospori optužbu da je Nemačka povukla sredstva za UNRWA. Privremena odluka od 27. januara o obustavljanju plaćanja nije imala konkretne posledice, posebno zato što u to vreme nije bilo predviđenih iznosa za uplate. Umesto toga, kako je rekao, Nemačka je – takođe putem drugih organizacija – povećala svoju humanitarnu pomoć Palestincima.

Još jedan argument Nemačke, između ostalih, bio je da se bez učešća Izraela ne može sprovesti pravni proces. Nemačka je zatražila da se ne donose privremene mere i da se slučaj izbriše iz registra suda. Odluka Suda se očekuje za nekoliko sedmica.